Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Б. је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.Б. у свом захтеву наводи да је суд у конкретном случају пропустио пре свега да утврди да ли садржина речи окиривљеног има увредљив карактер, да утврди да ли садржано у евентуално увредљивој речи може и да одговара чињеничном стању - да буде истинито, и да ли се тиме друго лице омаловажава, потцењује и слично, да ли се у конкретном случају противправност може искључити због тога што је окривљени поступао као адвокат у заштити интереса његовог клијента, као и да ли је окривљени уопште имао намеру да омаловажава пуномоћника тужених, јер непостојање такве намере произилази из комплетног његовог понашања у наведеном парничном поступку, а чиме се указује на повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Д.Б. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да се у радњама окривљеног стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела за које је оглашен кривим, а које Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. трачка 11. ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, обзиром да у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представљају законски разлог због кога би окривљени могао поднети овај ванредни правни лек.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                            Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                      Драгиша Ђорђевић, с.р.