Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП-а о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са правноснажним решењем против којег је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Одредбом члана 485. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док је одредбом члана 441. став 4. истог Законика, између осталог предвиђено да се одлука о трошковима кривичног поступка може побијати ако је суд том одлуком повредио законске одредбе.

Из списа предмета произилази да је решењем Основног суда у Пироту 4Кв бр. 226/13 од 16.09.2013. године делимично уважена жалба браниоца окривљеног Г.К., адв. М.В.И., и преиначено решење Основног суда у Пироту 3К бр. 1559/10 од 22.08.2013. године, тако што је приватни тужилац Н.Б. обавезан да окривљеном Г.К., на име трошкова кривичног поступка, исплати износ од 131.250,00 динара.

Из образложења побијаног решења се утврђује да је ванрасправно веће тога суда браниоцу окривљеног Г.К., адв. М.В.И., у симислу члана 194. став 2. ЗКП-а, признало право на награду на име састављања захтева за накнаду трошкова кривичног поступка у износу од 8.250,00 динара, применом Тарифног броја 4. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/12).

Међутим, веће није прихватило захтев браниоца окривљеног за накнаду награде у износу од 33.000,00 динара на име састављања жалбе на решење о трошковима, сматрајући да награда за жалбу на посебно решење о трошковима није предвиђена Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/12) односно да се браниоцу окривљеног не може признати и обрачунати висина награде за правни лек који не егзистира у Тарифном броју 5. напред наведене Тарифе.

По оцени Врховног касационог суда тачно је да у Тарифном броју 5. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/12) није таксативно наведено да адвокату припада награда и за састављање жалбе на решење о трошковима кривичног поступка али имајући у виду да је у Тарифном броју 4. став 2. напред наведене Тарифе прописано да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку, то Врховни касациони суд налази да жалба на решење о трошковима кривичног поступка браниоца окривљеног, у конкретном случају представља поднесак у ширем смислу, те је бранилац окривљеног имао право на накнаду трошкова, односно право на награду на име састављања жалбе на решење о трошковима кривичног поступка.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је оценио неприхватљивим став ванрасправног већа Основног суда у Пироту, изнет у побијаном решењу - да у конкретном случају веће не може браниоцу да призна и обрачуна висину награде за правни лек који не егзистира у Тарифном броју 5. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/12), те је уважио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Г.К., адв. М.В.И. и укинуо побијано решење, налазећи да је њиме учињена наведена повреда закона на штету окривљеног.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 30. став 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 116/2008) у вези члана 486. ЗКП-а, те применом одредбе члана 490. и 492. став 1. тачка 1. ЗКП-а, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                        Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                       Невенка Важић, с.р.