Кзз 240/2013

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 240/2013
23.12.2013. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Предрага Глигоријевића, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем у кривичном предмету окривљеног Б.Ђ., због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ђ., адвоката М.П., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину 26К бр. 1030/12 од 05.03.2013. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1874/13 од 30.09.2013. године, у седници већа одржаној дана 23.12.2013. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ђ., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Зрењанину 26К бр. 1030/12 од 05.03.2013. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1874/13 од 30.09.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину 26К бр. 1030/12 од 05.03.2013. године окривљени Б.Ђ. оглашен је кривим због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се она неће извршити, ако осуђени за време од једне године, по правноснажности пресуде, не учини ново кривично дело.

Истом пресудом на основу одредбе члана 196. став 1. ЗКП-а окривљени је обавезан да плати трошкове судског паушала у износу од 3.000,00 динара као и трошкове кривичног поступка у износу од 13.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1874/13 од 30.09.2013. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Б.Ђ., а пресуда Основног суда у Зрењанину 26К бр. 1030/12 од 05.03.2013. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Б.Ђ., адв. М.П., поднео је Врховном касационом суду захтев за заштиту законитости, због повреде закона - члан 485. став 2. у вези става 1. тачка 1. ЗКП-а, с предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, укине обе нижестепене пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ђ., па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 604. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 и 101/11), која се примењује од 01.10.2013. године (Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку „Службени гласник РС“, број 121/12), предвиђено је да се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог Законика оцењује према одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, број 58/04, 85/05 и др. Закон 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - др. Закон, 72/09 и 76/10).

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2. Законика о кривичном поступку, који се примењује од 01.10.2013. године („Службени гласник РС“, број 72/11 и 121/2012), прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Одредбом члана 485. став 1. истог Законика, прописани су разлози због којих се може поднети захтев за заштиту законитости од стране свих овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП-а). Према овој одредби разлози за подношење захтева за заштиту законитости су: повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а), примене закона за коју је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима (члан 485. став 1. тачка 2. ЗКП-а) и повреда или ускраћивање људског права и слобода окривљеног или другог учесника у поступку, које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, а то је утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људског права (члан 485. став 1. тачка 3. ЗКП-а).

Међутим, одредбом члана 485. став 4. истог Законика о кривичном поступку, прописани су услови под којима окривљени, преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, и то таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и пред апелационим судом (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4).

Дакле, одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 и 121/12) ограничено је право окривљеног на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих окривљени може поднети овај ванредни правни лек, па тако окривљени и његов бранилац могу поднети захтев за заштиту законитости само због напред наведених повреда закона.

Према томе, како бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче повреде одредаба кривичног поступка из раније важећег Законика о кривичном поступку и то повреде члана 368. став 2. у вези члана 352. став 2. ЗКП-а; члана 368. став 2. у вези члана 326. став 3. ЗКП-а и повреду из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а које одговарају повредама одредаба кривичног поступка сада важећег Законика о кривичном поступку из члана 438. став 2. тачка 3. у вези члана 419. став 2. ЗКП-а; члана 438. став 2. тачка 3. у вези члана 395. став 1. ЗКП-а и повреду из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП-а, које не представљају дозвољени разлог за подношење овог ванредног правног лека прописан одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку, то је Врховни касациони суд из изнетих разлога а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. („Службени гласник РС“, број 72 од 28.09.2011. године) захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                               Невенка Важић, с.р.