Против наведених правноснажних пресуда Апелационог суда у Нишу, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног М.М., адвокат Р.К. због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног М.М. ослободити од оптужбе.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да је побијаним пресудама повређен члан 17. став 1. и члан 18. став 1. ЗКП, јер нижестепени судови нису истинито и потпуно утврдили чињенице које су од важности за доношење законите одлуке, те да је у конкретном случају требало да одлуче у корист окривљеног.

Бранилац окривљеног у захтеву истиче и то да се у овом поступку окривљени приликом првог саслушања изјашњавао у односу на кривично дело силовање у покушају из члана 178. став 1. у вези члана 30. КЗ, па његова изјава коју је том приликом дао, а када је изјавио да је покушао извршење лакшег кривичног дела, не може бити релевантна у овом поступку, јер му се у тренутку када је давао ту изјаву то лакше кривично дело – тешка крађа у покушају није ни стављало на терет. Поред тога, бранилац истиче да из одбране окривљеног, као и из изјава сведока оштећене и њене ћерке произилази да окривљени критичном приликом није имао намеру да украде новац од оштећене, јер ни сам окривљени не зна зашто је критичном приликом ушао у кућу оштећене, где није вршио преметачину, није погледао шта се налази испод душека или испод јастука, већ је само дирао прекривач на кревету. При томе, суд је приликом одлучивања требало да има у виду да из налаза и мишљења вештака психијатра произилази да је окривљени психопатски структурисана личност са наглашеним импулсивним антисоцијалним и асоцијалним цртама личности, да је од детињства показивао поремећено понашање које је касније довело до његовог структурисања у поремећај личности, а што указује на то да је потпуно логична ситуација да таква особа без јасног циља уђе у кућу. Због свега изнетог, бранилац сматра да током предметног кривичног поступка није доказано да је окривљени М.М. покушао извршење кривичног дела које му се ставља на терет.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из чл. 17. став 1. и 18. став 3. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног М.М., оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                                    Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                                 Јанко Лазаревић,с.р.