Кзз 283/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 283/2014
03.04.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр.С.В. и др, због продуженог кривичног дела увреде из члана 170. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене, адв. Р.Р., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 7202/10 од 01.04.2013. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 3403/13 од 02.09.2013. године, у седници већа одржаној 03.04.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окр. С.В., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 7202/10 од 01.04.2013. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 3403/13 од 02.09.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Јагодини К 7202/10 од 01.04.2013. године окр. С.В. оглашена је кривом због продуженог кривичног дела увреде из члана 170. став 1. у вези члана 61. КЗ и осуђена на новчану казну у износу од 50.000,00 динара. Истом пресудом окр. Ч.К. оглашен је кривим због кривичног дела увреде из члана 170. став 1. КЗ и осуђен на новчану казну у износу од 40.000,00 динара. Окривљени су дужни да новчане казне плате у року од три месеца од дана правноснажности пресуде а уколико исте не плате у остављеном року казне ће бити замењене у казне затвора тако што ће се сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне заменити за један дан казне затвора.

Истом пресудом окр. С.В. ослобођена је од оптужбе за продужено кривично дело клевете из члана 171. став 1. у вези члана 61. КЗ.

Одлучујући о жалбама бранилаца окривљених, Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Кж1 3403/13 од 02.09.2013. године преиначио првостепену пресуду само у делу одлуке о трошковима кривичног поступка у односу на окр. С.В., док је у непреиначеном делу првостепену пресуду потврдио.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окр. С.В., адв. Р.Р. поднео је Врховном касационом суду захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд утврди да је наведеним пресудама повређен закон.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. С.В. је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреде тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1. и 4, тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члана 441. ст. 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

Из списа предмета се утврђује да је окр. С.В. другостепену пресуду примила дана 29.11.2013. године а да је њен бранилац адв. Р.Р. захтев за заштиту законитости поднео дана 04.02.2014. године.

Како је, дакле, захтев за заштиту законитости поднет по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека, то је захтев неблаговремен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                         Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                                                                  Драгиша Ђорђевић, с.р.