- бранилац окривљеног П.Р., адвокат М.К., због повреде одредбе „члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 2, члана 485.“ ЗКП, све у вези са чланом 246. ЗКП, уз предлог да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев те да побијана решења укине у целости и предмет врати на поновно одлучивање.

Осим тога, против наведених решења, адвокат Н.Ј. је предметни захтев за заштиту законитости поднео и у својству браниоца окривљеног Д.С. који је правноснажном пресудом Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији К 3/13 од 17.08.2015. године правноснажно осуђен због извршеног кривичног дела злостављање и мучење из члана 137. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости адвоката Н.Ј., поднет у односу на окривљеног Д.С. је беспредметан с`обзиром да се побијана решења не односе на окривљеног Д.С. (већ само на окривљеног П.Р.).

Захтеви за заштиту законитости у односу на окривљеног П.Р. су недозвољени.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

У предметним захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног П.Р., адвоката Н.Ј. и М.К., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, од стране окривљеног преко браниоца.

Поднетим захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног П.Р., и то адвоката Н.Ј. указује се на повреде закона из члана 438. став 2. тачка 3); члана 443, члана 444, члана 438. став 1. тачка 2), члана 443. став 1, члана 438. став 2. тачка 2), члана 440. став 2, члана 438. став 2. тачка 2), члана 246. став 1, члана 248. став 1, члана 427. став 5, члана 244, члана 460. став 1, члана 433. ЗКП, све у вези са чланом 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док се поднетим захтевом адвоката М.К. указује на повреду одредбе члана 246. ЗКП које не представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, те су захтеви браниоца одбачени као недозвољени.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                          Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                               Драгиша Ђорђевић, с.р.