Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости КТЗ.бр.118/20 од 24.03.2020. године само против правноснажне пресуде Вишег суда у Панчеву Кж1 192/19 од 26.12.2019. године, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 264. став 1. и члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП и члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и утврди да је пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 192/19 од 26.12.2019. године повређен закон у корист окривљене АА.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљене АА - адвокату Бојану Патрићу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано се у поднетом захтеву Републичког јавног тужиоца указује да је доношењем побијане правноснажне пресуде Вишег суда у Панчеву Кж1 192/19 од 26.12.2019. године у корист окривљене АА учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер су наведеном одлуком повређене одредбе члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица и одредбе члана 264. став 1. и члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП.

Наиме, првостепеном пресудом Основног суда у Вршцу 2К.бр.210/19 од 21.10.2019. године окривљена АА је обавезана да малолетном оштећеном ВВ на име трошкова кривичног поступка - заступања од стране пуномоћника који је адвокат исплати износ од 38.625,00 динара. Виши суд у Панчеву као другостепени је пресудом Кж1 192/19 од 26.12.2019. године усвојио као основану жалбу браниоца окривљене АА у делу одлуке о трошковима пуномоћника малолетног оштећеног и у том делу преиначио првостепену пресуду тако што је одредио да у смислу одредбе члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица трошкови заступања малолетног оштећеног ВВ путем пуномоћника - адвоката Милоша Ружића у износу од 17.400,00 динара падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 264. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да када суд окривљеног огласи кривим, изрећи ће у пресуди да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка. Одредбом члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника.

Одредбом члана 154. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица је прописано да малолетно лице као оштећени мора имати пуномоћника од првог саслушања окривљеног. Одредбом става 2. истог члана је предвиђено да у случају да малолетно лице нема пуномоћника, њега ће решењем из реда адвоката који су стекли посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица поставити председник суда, а трошкови заступања падају на терет буџетских средстава суда.

По налажењу Врховног касационог суда, правилним тумачењем цитиране одредбе члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица произилази да на терет буџетских средстава суда падају само трошкови заступања малолетног оштећеног од стране пуномоћника који је постављен решењем председника суда, а не и трошкови заступања малолетног оштећеног од стране изабраног пуномоћника.

Имајући у виду напред цитиране одредбе члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, те имајући у виду чињеницу да из списа предмета произилази да у конкретном случају малолетном оштећеном ВВ није постављен пуномоћник решењем председника суда, већ је малолетни оштећени имао изабраног пуномоћника - адвоката Милоша Ружића, то Врховни касациони суд налази да је побијаном правноснажном пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 192/19 од 26.12.2019. године учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер су наведеном одлуком повређене одредбе члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Наиме, Виши суд у Панчеву је, погрешно тумачећи одредбу члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица и погрешно сматрајући да у конкретном случају трошкови заступања малолетног оштећеног од стране изабраног пуномоћника падају на терет буџетских средстава суда, а не на терет окривљене АА која је у овом кривичном поступку правноснажно оглашена кривом, погрешно преиначио првостепену пресуду Основног суда у Вршцу 2К.бр.210/19 од 21.10.2019. године у делу одлуке о трошковима пуномоћника малолетног оштећеног и одредио да трошкови заступања малолетног оштећеног ВВ путем пуномоћника - адвоката Милоша Ружића у износу од 17.400,00 динара падају на терет буџетских средстава суда.

Поред тога, имајући у виду напред наведено, као и да у конкретном случају није вођен кривични поступак према малолетном учиниоцу кривичног дела, већ према окривљеној АА која је пунолетни учинилац и која је у овом кривичном поступку оглашена кривом, то је другостепени суд везано за одлуку о трошковима заступања малолетног оштећеног ВВ од стране изабраног пуномоћника - адвоката Милоша Ружића требало да у конкретном случају примени одредбе члана 264. став 1. ЗКП и члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП, а све у складу са важећом Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а што исти није урадио, чиме је другостепени суд учинио и повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези напред наведених одредаба ЗКП, а на шта се такође основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Следствено наведеном, Врховни касациони суд је усвојио као основан предметни захтев, те је, како је захтев поднет на штету окривљене, на основу члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП и члана 493. ЗКП утврдио да је побијаном правноснажном пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 192/19 од 26.12.2019. године у корист окривљене АА учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези одредаба члана 154. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица и одредаба члана 264. став 1. и члана 261. став 2. тачка 8) ЗКП, при томе не дирајући у правноснажност наведене пресуде.

Записничар-саветник                                                                                 Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                     Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић