Против ових правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног М.Т.1, адвокат Р.С., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, члана 460. ЗКП и члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и побијане пресуде преиначи.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗПП, одржао седницу већа, у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Т.1, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Т.1 је недозвољен.

Бранилац окривљеног М.Т.1, у захтеву за заштиту законитости истиче да првостепени суд није анализирао изведене доказе нити је дао разлоге у вези са поравнањем закљученим пред Основним судом у Коцељеви Р 384/73 од 22.11.1973. године, које је, према ставу браниоца, доказ да је предметни догађај последица провокације оштећеног, што је околност од значаја за одлуку о кривичној санкцији, а у односу на коју првостепени суд није дао никакво образложење. По оцени овога суда недостатак пресуде на који се указује наводима захтева предвиђен је као битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Као разлог подношења захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног М.Т.1, истиче и повреду закона из члана 460. ЗКП, учињену од стране другостепеног суда, тиме што тај суд није оценио жалбене наводе браниоца окривљеног којима је указивано на напред наведене недостатке у првостепеној пресуди као и на погрешну оцену одбране окривљеног и исказа оштећеног и његове супруге и ћерке, које су биле више него заинтересоване за исход овог кривичног поступка. Бранилац у захтеву у вези са истом повредом закона, указује и то да је другостепени суд пропустио да цени наводе жалбе браниоца окривљеног којима је истицано да је првостепени суд одбијањем извођења предложеног доказа – обављања увиђаја на лицу места, онемогућио доказивање одбране окривљеног, те да је првостепени суд погрешно применио закон. У захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног М.Т.1, наводи да су нижестепени судови правном оценом дела окривљеног према одредби члана 121. став 1. КЗ, погрешно применили кривични закон, што представља повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП и у вези са тим указује да из чињеница – да је оштећени пре критичног догађаја вређао окривљеног и да је код њега постојала намера да оштети или уништи пумпу у бунару окривљеног, због чега је критични догађај последица провокативног понашања оштећеног, и да код окривљеног није постојао умишљај да тешко телесно повреди оштећеног, већ да су његови поступци били мотивисани заштитом своје имовине, јасно произлази да је окривљени извршио кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 4. КЗ, а не из члана 121. став 1. КЗ.

Изнетим наводима захтева за заштиту законитости, по оцени овога суда, бранилац окривљеног цени изведене доказе током поступка и износи своје чињеничне закључке, а у вези са обликом, односно степеном кривице који је постојао код окривљеног приликом извршења конкретног кривичног дела, а који чињенични закључци су другачији од оних утврђених у побијаним пресудама, због чега бранилац окривљеног иако формално истиче повреду Кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, у суштини оспорава оцену изведених доказа и правноснажну пресуду побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а везано за утврђени облик кривице који је постојао код окривљеног критичном приликом.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац чија су права ограничена правима која у поступку има окривљени у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 460. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног М.Т.1 оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                         Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                       Бата Цветковић,с.р.