Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Дарка Павловића, адвокат Драган Ђачић у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење, или укине само одлуку донету у поступку по редовном правном леку и предмет врати другостепеном суду на поновну одлуку или суђење, или преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да су побијане пресуде донете уз повреду одредби члана 2. и 14. Кривичног законика, као и уз повреду одредби члана 3. и 16. Законика о кривичном поступку.

Такође, у захтеву се указује да су разлози како првостепене, тако и другостепене пресуде, нејасни и у знатној мери противречни, а нарочито у погледу одлучне чињенице која се односи на умишљај окривљеног - којим наводима се, по налажењу овог суда, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Поред тога, бранилац у захтеву интерпретира део образложења другостепене пресуде, закључујући да другостепени суд није „прочитао жалбу у целости“, јер није размотрио све жалбене наводе.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац указује на повреду одредбе члана 460. став 1. ЗКП.

У захтеву бранилац износи сопствену анализу и оцену одбране окривљеног, другачију од оне коју су дали нижестепени судови у побијаним пресудама, закључујући да је одбрана окривљеног, да није знао да се предметна дрога налази на месту на којем је нађена, логична и уверљива. Наиме, бранилац сматра да окривљени није имао интереса да не каже ко је предметну дрогу ставио у камион којим је управљао, уколико је заиста то знао - из разлога што би у том случају, могао олакшати сопствену позицију, па чак и бити ослобођен од казне, сходно члану 246. став 5. КЗ.

Изнетим наводима се, по налажењу овог суда, оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из члана 2. и 14. КЗ и члана 3, 16, 460. став 1. и 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Дарка Павловића, оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                                              Председник већа - судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                          Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић