Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Darka Pavlovića, advokat Dragan Đačić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili ukine samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku ili suđenje, ili preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijane presude donete uz povredu odredbi člana 2. i 14. Krivičnog zakonika, kao i uz povredu odredbi člana 3. i 16. Zakonika o krivičnom postupku.

Takođe, u zahtevu se ukazuje da su razlozi kako prvostepene, tako i drugostepene presude, nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a naročito u pogledu odlučne činjenice koja se odnosi na umišljaj okrivljenog - kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu interpretira deo obrazloženja drugostepene presude, zaključujući da drugostepeni sud nije „pročitao žalbu u celosti“, jer nije razmotrio sve žalbene navode.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

U zahtevu branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu odbrane okrivljenog, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da je odbrana okrivljenog, da nije znao da se predmetna droga nalazi na mestu na kojem je nađena, logična i uverljiva. Naime, branilac smatra da okrivljeni nije imao interesa da ne kaže ko je predmetnu drogu stavio u kamion kojim je upravljao, ukoliko je zaista to znao - iz razloga što bi u tom slučaju, mogao olakšati sopstvenu poziciju, pa čak i biti oslobođen od kazne, shodno članu 246. stav 5. KZ.

Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 2. i 14. KZ i člana 3, 16, 460. stav 1. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Darka Pavlovića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić