Кзз 703/2018 к.д. угрожавање ј.саобраћаја; одбачен захтев; недозвољени разлози

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 703/2018
13.06.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Маје Ковачевић-Томић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Јасминке Денић, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 16/18 од 28.02.2018.године, у седници већа одржаној дана 13.06.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Јасминке Денић, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 16/18 од 28.02.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији К- 540/17 од 14.11.2017.године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. и 1. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци која ће се извршити тако што ће је окривљени издржавати уз примену електронског надзора у просторијама у којима станује, а које просторије не сме напуштати, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, с тим да ако окривљени једном у трајању од преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.

Истом пресудом окривљеном је изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Ц“ категорије у трајању од 1 године, с тим што се време проведено на издржавању казне затвора неће урачунати у трајање ове мере. Оштећени ББ, ВВ и ГГ су упућени да постављене имовинскоправне захтеве остваре у парничном поступку. Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, чији износ ће бити утврђен посебним решењем у смислу одредбе члана 262. став 2. ЗКП.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 16/18 од 28.02.2018. године у ставу I изреке, усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Старој Пазови, преиначена је пресуда Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији К-540/17 од 14.11.2017. године, тако што је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године која ће се извршити тако што ће је окривљени издржавати уз примену електронског надзора у просторијама у којима станује, а које просторије не сме напуштати, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, с тим да ако окривљени једном у трајању од преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора, те је окривљеном изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Ц“ категорије у трајању од 1 године, с тим што се време проведено на издржавању казне затвора неће урачунати у трајање ове мере, а оштећени ББ, ВВ и ГГ су упућени да постављене имовинскоправне захтеве остваре у парничном поступку и окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, чији износ ће бити утврђен посебним решењем у смислу одредбе члана 262. став 2. ЗКП. У ставу II изреке пресуде одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА.

Бранилац окривљеног АА - адвокат Јасминка Денић поднела је захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 16/18 од 28.02.2018. године, због повреда одредаба чланова 23. став 1. и 2, 93. став 1, 94. став 1, 96 став 1, 97. став 3. и 99. став 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те укине у целини правноснажну пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 16/18 од 28.02.2018. године или да наведену пресуду преиначи у целини тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног је у захтеву за заштиту законитости, као разлог подношења захтева, само формално означио да је другостепени суд у погледу кривичног дела, за које је окривљеног правноснажно огласио кривим, повредио одредбе чланова 23. став 1. и 2, 93. став 1, 94. став 1, 96 став 1, 97. став 3. и 99. став 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима на штету окривљеног, а који наводи би по налажењу овога суда представљали повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези наведених одредби Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Међутим, бранилац суштински ову повреду закона, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, образлаже тако што оспорава чињенична утврђења и закључак суда о узроку предметне саобраћајне несреће, давањем сопствене оцене изведених доказа која је другачија од оне коју је дао суд. Ово, имајући у виду да истиче да из изведених доказа несумњиво произилази да нема никаквих пропуста на страни окривљеног као возача, јер је окривљени критичном приликом теретно возило којим је управљао правилно зауставио, на безбедној удаљености, испред пешачког прелаза и након што је пропустио једног пешака који је прешао преко пешачког прелаза, окривљени је покренуо своје возило, крећући се малом брзином, при чему он никако није могао да предвиди будуће кретање оштећеног пешака, који је при таквом покретању возила окривљеног фактички подлетео под његово возило, тако да је по мишљењу одбране узрок предметне саобраћајне незгоде било неправилно, непажљиво и небезбедно кретање оштећеног пешака, а што је суд пропустио да цени.

Како, дакле, из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости, као разлог побијања другостепене пресуде, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, док суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, а што не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из напред изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвокатa Јасминке Денић, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                               Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић