Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер суд није досудио трошкове поступка на име накнаде за састав жалбе на решење о трошковима у износу од 16.000,00 динара, обзиром да је по ставу одбране наведени износ еквивалентан висини образложеног поднеска за поступак у коме је запрећена казна до три године затвора сходно Тарифном броју 1. и 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, већ је у конкретном случају досудио само износ од 8.250,00 динара. Образложење суда да се жалба има сматрати „осталим поднеском“, јер иста по одредбама АТ није одређена као посебна врста жалбе за коју се досуђује накнада у одређеном износу је неприхватљиво. По ставу одбране, жалба на решење о трошковима по својој садржини и процесном домашају суштински представља образложени поднесак.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана 261. ЗКП наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено за које поднеске адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50 % награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку. Тарифним бројем 5. у ставу 1. наведене Тарифе прописано је и означено за састављање којих правних лекова адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док су ставом 2. тог тарифног броја означени правни лекови за чије састављање адвокату припада награда из Тарифног броја 1. увећана за 100 %.

У Тарифи за кривични поступак – Тарифни број 5. таксативно су набројани правни лекови за које се признаје накнада и то да, адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање: жалбе против решења о задржавању, жалбе против решења о одређивању или продужењу притвора, жалбе против решења о спровођењу истраге, приговоре на оптужницу, одговора на жалбу, жалбе оштећеног, одговора на захтев за понављање кривичног поступка и молбе за помиловање, односно да адвокату припада награда из Тарифног броја 1. увећана за 100% за састављање: жалбе против пресуде, жалбе против решења којим се изриче мера безбедности или васпитна мера, жалбе против решења о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела, захтева за понављање кривичног поступка и предлога за подизање захтева за заштиту законитости.

Дакле, награда за састављање жалбе на решење о трошковима поступка није предвиђена Тарифним бројем 5. став 1. и 2., већ се жалба има третирати као „остали поднесци“ у кривичном поступку, сходно ставу 2. Тарифног броја 4., за чије састављање адвокату припада 50 % награде из Тарифног броја 1, а како то правилно закључује нижестепени суд у побијаним решењима.

Поред наведеног, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости образлажући повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, наводи да суд није усвојио захтев за накнаду трошкова, у делу којим је потраживана накнада за састав поднеска експедованог ОЈТ у Горњем Милановцу 18.11.2015. године, у износу од 8.250,00 динара, иако је у питању поднесак који се тарифира Тарифним бројем 4. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката као „остали поднесци“.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује као неосноване, обзиром да поднесак на који се бранилац позива од 18.11.2015. године нема својство поднеска у смислу одредаба Законика о кривичном поступку, већ се у конкретном случају ради о техничкој радњи коју је бранилац окривљеног предузео по налогу тужилаштва, за доставу имена сведока.

Имајући у виду све напред наведено, неосновано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа - судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић