Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer sud nije dosudio troškove postupka na ime naknade za sastav žalbe na rešenje o troškovima u iznosu od 16.000,00 dinara, obzirom da je po stavu odbrane navedeni iznos ekvivalentan visini obrazloženog podneska za postupak u kome je zaprećena kazna do tri godine zatvora shodno Tarifnom broju 1. i 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, već je u konkretnom slučaju dosudio samo iznos od 8.250,00 dinara. Obrazloženje suda da se žalba ima smatrati „ostalim podneskom“, jer ista po odredbama AT nije određena kao posebna vrsta žalbe za koju se dosuđuje naknada u određenom iznosu je neprihvatljivo. Po stavu odbrane, žalba na rešenje o troškovima po svojoj sadržini i procesnom domašaju suštinski predstavlja obrazloženi podnesak.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50 % nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Tarifnim brojem 5. u stavu 1. navedene Tarife propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok su stavom 2. tog tarifnog broja označeni pravni lekovi za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. uvećana za 100 %.

U Tarifi za krivični postupak – Tarifni broj 5. taksativno su nabrojani pravni lekovi za koje se priznaje naknada i to da, advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje: žalbe protiv rešenja o zadržavanju, žalbe protiv rešenja o određivanju ili produženju pritvora, žalbe protiv rešenja o sprovođenju istrage, prigovore na optužnicu, odgovora na žalbu, žalbe oštećenog, odgovora na zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i molbe za pomilovanje, odnosno da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. uvećana za 100% za sastavljanje: žalbe protiv presude, žalbe protiv rešenja kojim se izriče mera bezbednosti ili vaspitna mera, žalbe protiv rešenja o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, zahteva za ponavljanje krivičnog postupka i predloga za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Dakle, nagrada za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima postupka nije predviđena Tarifnim brojem 5. stav 1. i 2., već se žalba ima tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku, shodno stavu 2. Tarifnog broja 4., za čije sastavljanje advokatu pripada 50 % nagrade iz Tarifnog broja 1, a kako to pravilno zaključuje nižestepeni sud u pobijanim rešenjima.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti obrazlažući povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodi da sud nije usvojio zahtev za naknadu troškova, u delu kojim je potraživana naknada za sastav podneska ekspedovanog OJT u Gornjem Milanovcu 18.11.2015. godine, u iznosu od 8.250,00 dinara, iako je u pitanju podnesak koji se tarifira Tarifnim brojem 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata kao „ostali podnesci“.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da podnesak na koji se branilac poziva od 18.11.2015. godine nema svojstvo podneska u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, već se u konkretnom slučaju radi o tehničkoj radnji koju je branilac okrivljenog preduzeo po nalogu tužilaštva, za dostavu imena svedoka.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić