У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Ф.П., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ф.П., адвоката Н.К., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К 401/2014 од 02.03.2015. године и Апелационог суда у Београду Кж1 769/2015 од 11.08.2015. године, у седници већа одржаној дана 13.10.2015. године, једногласно је, донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ф.П., адвоката Н.К., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К 401/2014 од 02.03.2015. године и Апелационог суда у Београду Кж1 769/2015 од 11.08.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К 401/2014 од 02.03.2015. године, окривљени Ф.П. оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, па је, након што су му утврђене појединачне казне за кривична дела у питању и то: за кривично дело из члана 246. став 1. КЗ казна затвора у трајању од пет година, а за кривично дело из члана 348. став 1. КЗ казна затвора у трајању од две године и новчана казна, као споредна у износу од 100.000,00 динара осуђен на јединствену казну затвора у трајању од шест година и десет месеци и новчану казну као споредну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од два месеца од дана правноснажности пресуде, а уколико окривљени у остављеном року не плати новчану казну суд ће исту замени казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Том пресудом окривљеном је у јединствену казну затвора урачунато време које је провео у притвору од 20.01.2014. године, па надаље. Истом пресудом према истом је на основу одредбе члана 87. КЗ у вези члана 246. став 7. КЗ и члана 348. став 5. КЗ изречена мера безбедности одузимања предмета и то: 33,77 грама опојне дроге хероина у облику базе и разблаживача кофеина и парацетамола, 17,42 грама опојне дроге хероина у смеси са кофеином и парацетамолом, 140,72 грама опојне дроге хероина у смеси са кофеином и парацетамолом, 178,60 грама кофеина, 93,64 грама опојне дроге кокаина у облику хидрохлорида и тетранисола, 7,95 грама опојне дроге кокаина у облику хидрохлорида и кофеина, 542,09 грама кофеина и парацетамола, две електронске вагице марке ''...'' које мере до 200 грама, пиштољ марке ''...'' модел ''...'' калибра ...мм фабричког броја на навлаци ... (на рукохвату је ..., а на цеви ..., са једним оквиром и шест комада муниције калибра ...мм), један револвер марке ''...'' модел ''...'', калибра ... ., фабричког броја ... са шест комада муниције, калибра ... Истом пресудом окривљени је обавезан да у корист буџетских средстава суда на име паушала плати износ од 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а такође је обавезан и да сноси трошкове кривичног поступка о чијој ће висини бити одлучено накнадно, посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 769/2015 од 11.08.2015. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног Ф.П. и његовог браниоца адвоката Н.К. и пресуда Вишег суда у Београду К 401/2014 од 02.03.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Ф.П., адвокат Н.К., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП у вези члана 439. тачка 4. ЗКП и члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд ''преиначи пресуду Апелационог суда у Београду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 246. став 1. КЗ и кривично дело из члана 348. став 1. КЗ, због разлога наведених у тачки 1. образложења жалбе или укине пресуду Апелационог суда у Београду Кж 769/15 и упути предмет на поновно суђење''.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет и након оцене навода у захтеву је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ф.П., адвоката Н.К., је неоснован.

Бранилац окривљеног Ф.П. у захтеву за заштиту законитости наводи да је на штету окривљеног повређен закон наводима да изрека правноснажне пресуде не садржи свест о забрањености дела као битног елемента бића свих па и предметних кривичних дела из чега произилази да захтев подноси због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Ф.П., неосновано је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни 3 пасус шести образложења пресуде је дао јасне и довољне разлоге о томе да се у радњама окривљеног стичу сва законска обележја кривичних дела у питању за која је оглашен кривим, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Наводима из захтева браниоца окривљеног којима се указује да је изрека пресуде противречна разлозима датим у образложењу исте произилази по налажењу Врховног касационог суда, да се захтев подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП.

Како битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП и повреда закона из члана 439. тачка 4. ЗКП на које се захтевом указује не представљају законске разлоге у оквиру повреда таксативно набројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени, преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Ф.П. није упуштао.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                    Председник већа, судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                          Драгиша Ђорђевић,с.р.