Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, након достављања примерка захтева за заштиту законитости поднетог од стране Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљеног М.Ј., адвокату В.Г., одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП-а, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да није неопходно њихово присуство седници већа и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву Републичког јавног тужиоца, уз примену члана 604. ЗКП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 од 28. 09. 2011. године) нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан. Решењем Вишег суда у Шапцу 1К 39/12 од 24. арила 2013. године браниоцу постављеном по службеној дужности окривљеном М.Ј. адвокату В.Г. обрачуната је награда у назначеној висини, са образложењем да је бранилац, између осталих процесних радњи, у истрази присуствовао испитивању већег броја сведока у току два дана, па је по становишту суда више процесних радњи предузето сукцесивно, а адвокату припада награда за свако појединачно испитивање сведока о ком је сачињен посебан записник, или другим речима пун износ награде прописане Тарифним бројем 1 за сваког испитаног сведока.

Истоветан начин обрачуна висине трошкова на име награде адвокату прихватио је исти суд у решењу 1К 39/12 од 14. маја 2013. године.

Побијана решења заснивају се на погрешно заузетом становишту суда у погледу дефинисања процесних радњи и присуства браниоца окривљеног у кривичном поступку, па је стога погрешно протумачена и одредба Тарифног броја 2 у ставу 1. и 4. Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката.

Описаним погрешним правним становиштем доведен је у неравноправан положај главни претрес као средишна фаза кривичног поступка у односу према истрази и радњама које се предузимају у предистражном поступку.

Јединственост и унутрашња повезаност једне процесне радње са становишта присуства адвоката, у својству браниоца окривљеног огледа се у континуитету – непрекинутом низу предузимања одређених процесних активности, у току једног дана, што би у конкретном случају значило присуство испитивању једног или више сведока, без обзира да ли су те процесне радње констатоване у једном или више записника.

Са становишта правилне примене одредаба ЗКП и посебно Тарифног броја 2 става 1. и 4. Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, испитивање више сведока предузето у току једног радног дана у континуитету представља једну процесну радњу, независно од броја испитаних лица или од броја сачињених и посебно потписаних записника у којима су забележени њихови искази.

Сачињавање засебних или збирних – јединствених записника питање је техничке, а не суштинске природе.

Из списа предмета произлази да је, у кривичном предмету против окривљеног М.Ј. због кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, адвокат В.Г. решењем Вишег суда у Шапцу Су VIII 49/2012-1 од 04.01.2012. године постављен за браниоца по службеној дужности. У том својству адвокат В.Г. је током 16.01.2012. године присуствовао испитивању пет сведока, а током 09.03.2012. године је присуствовао испитивању шест сведока.

Врховни касациони суд налази да присуство постављеног браниоца саслушању низа сведока током истог радног дана у континуитету (16.01.2012. године бранилац је присуствовао саслушању пет сведока у укупном временском интервалу од 12.00 до 12.55 сати, а 09.03.2012. године бранилац је присуствовао саслушању шест сведока у укупном временском интервалу од 08.00 до 09.10 часова) представља једну јединствену процесну радњу, без обзира да ли је о саслушању сваког сведока сачињен појединачни записник или су искази сведока унети у збирни јединствени записник.

Код наведеног, Врховни касациони суд је нашао да је захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основано указано да су приликом доношења побијаних решења повређене одредбе члана 368. став 2. у вези члана 193. став 2. тачка 7. ЗКП-а и члана 371. став 3. ЗКП-а у вези члана 23. Закона о адвокатури и у вези са Тарифним бројем 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, из ког разлога су побијана решења морала бити укинута, а предмет враћен Вишем суду у Шапцу на поновно одлучивање, као у изреци ове одлуке.

Врховни касациони суд није прихватио навод захтева јавног тужиоца у ком истиче повреду Тарифног броја 7, јер се ова повреда Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката односи на одбрану више окривљених, што овде није случај.

У поновном поступку Виши суд у Шапцу ће приликом одлучивања о трошковима кривичног поступка имати за полазиште изнете ставове Врховног касационог суда у овој одлуци.

Из изнетих разлога, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП-а, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                           Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                Јанко Лазаревић, с.р.