Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је основан.

Основано бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује да су побијаним решењима повређене одредбе Законика о кривичном поступку, које регулишу признавање трошкова браниоцу.

Наиме, из списа предмета произилази да је решењем Основног суда у Старој Пазови К 706/18 од 18.10.2018. године према окривљеном АА изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи јер је учинио противправно дело у закону одређено као кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ и одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Надаље, из списа предмета произилази да је првостепени суд, а затим и другостепени (одбијајући као неосновану жалбу браниоца окривљеног изјављену против првостепеног решења), одбио захтев браниоца за накнаду трошкова кривичног поступка на име трошкова одбране окривљеног у правноснажно окончаном кривичном поступку, са образложењем да будући да у конкретном случају према окривљеном АА није обустављен кривични поступак, нити је донета пресуда којом се према окривљеном одбија оптужба, нити је окривљени ослобођен од оптужбе односно да нису испуњени услови из члана 265. став 1. ЗКП, трошкови браниоца окривљеног АА – на име нужних издатака и награде за одбрану, не могу пасти на терет буџетских средстава суда.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да су у конкретном случају, нижестепени судови поступили противно одредбама Законика о кривичном поступку и донели одлуку супротну правноснажној одлуци – решењу Основног суда у Старој Пазови К 706/18 од 18.10.2018. године, које је у правном поретку изједначено са пресудом, а којим је према окривљеном АА изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи због противправног дела у закону одређеног као кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ и којим је одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Наиме, Врховни касациони суд налази да у предметном поступку, није могуће обавезати окривљеног или било који други процесни субјекат осим суда да сноси трошкове кривичног поступка, обзиром да је свака одлука о трошковима кривичног поступка, која је другачија од одлуке о трошковима донете у правноснажном решењу о изрицању мере безбедности, супротна правноснажној судској одлуци којом је већ одлучено да трошкови падају на терет буџетских средстава суда, а када би суд, у накнадно донетом решењу одлучио у смислу члана 264. став 1 . ЗКП, таква одлука би била на штету окривљеног.

Због учињене повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, укинуо побијана решења и предмет вратио првостепеном суду, на поновно одлучивање.

У поновном поступку, суд ће отклонити повреду закона на коју је указано овом пресудом и с тим у вези утврдити висину награде и нужних издатака браниоца, а у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и одредбама Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и донети правилну и закониту одлуку.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену других истакнутих повреда закона у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, налазећи да је то у оваквој процесној ситуацији беспредметно.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                               Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                          Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић