Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш, др Илије Зиндовића и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у поступку заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Јовановић, адвокат у ..., изјављеној против решења Привредног апелационог суда Рж И 69/19 од 10.12.2019. године, у седници већа одржаној дана 04.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија предлагача.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Привредног апелационог суда Рж И 69/19 од 10.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Привредног апелационог суда Рж И 69/19 од 10.12.2019. године, у ставу првом изреке, делимично је усвојена жалба предлагача и преиначено решење Привредног суда у Нишу Р4 И 35/19 од 06.11.2019. године у делу у коме је одбијен приговор предлагача и одлучено тако што је утврђено да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у извршном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу под пословним бројем И 155/16; наложено извршном судији Привредног суда у Нишу да у извршном поступку у предмету И 155/16 у року од три месеца од дана пријема овог решења предузме све мере и радње ради окончања поступка спровођења извршења заказивањем и спровођењем јавне продаје преосталих пописаних и процењених покретних ствари извршног дужника и намирење потраживања у преосталом делу извршног повериоца, овде предлагача, те да о предузетим мерама и радњама, у року од 30 дана извести председника Привредног суда у Нишу. У ставу другом изреке, делимично је одбијена као неоснована жалба предлагача и потврђено решење Привредног суда у Нишу Р4 И 35/19 од 06.11.2019. године у делу у коме је захтев предлагача за накнаду трошкова поступка у износу од 6.000,00 динара одбијен. У ставу трећем изреке, одбијен је захтев предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведеног решења у ставовима другом и трећем изреке, предлагач је изјавио посебну ревизију из члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.

По члану 404. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11...са изменама), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Нема потребе ни за уједначавањем судске праксе. Трошкови поступка представљају споредно потраживање које не чини главни захтев и различити су за сваки случај посебно, па не могу бити предмет оцене права на изјављивање ревизије у смислу уједначавања судске праксе.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредаба члана 410. став 2. и члана 420. у вези са чланом 28. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11...са изменама) и одлучио да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 28. Закона о парничном поступку прописано је да када је за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, као та вредност узима се само вредност главног захтева, а камате, уговорна казна и остала споредна потраживања, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.

Захтев за накнаду трошкова је у предметном поступку споредно тражење. Стога се против тог решења другостепеног суда, ревизија не може изјавити.

Изјављеном ревизијом предлагач побија само правноснажно другостепено решење о трошковима поступка, па с обзиром да трошкови поступка нису главни захтев ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је ревизију одбацио применом члана 413. Закона о парничном поступку и одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић