.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1194/2017
18.09.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Гордане Комненић, Зоране Делибашић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милан Цветковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства правде, коју заступа Државно правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж број 52/15 од 28.12.2016. године, у седници одржаној дана 18.09.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж број 52/15 од 28.12.2016. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гж број 52/15 од 28.12.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 39694/13 од 05.09.2014. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 99.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 25.06.2014. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 35.720,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема отправка одлуке.
Пресудом Вишег суда у Београду Гж број 52/15 од 28.12.2016. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П број 39694/13 од 05.09.2014. године у ставу првом изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужена обавеже да јој, на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 99.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 25.06.2014. године, па до коначне исплате као неоснован. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима садржано у ставу другом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П број 39694/13 од 05.09.2014. године тако што је одбијен као неоснован захтев тужиље којим је тражено да се тужена обавеже да јој накнади трошкове парничног поступка. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 6.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (у смислу члана 404. ЗПП), ради разматрања правних питања у интересу равноправности грађана и ради уједначавања судске праксе.
Чланом 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр 72/11 ... 55/14), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене одлуке која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Побијана пресуда усклађена је са правним ставовима у погледу досуђења правичне накнаде на име повреде права на суђење у разумном року и одговорности државе за рад њених органа који су дужни да предузму све неопходне мере ради извршења правноснажне судске одлуке. О овом праву тужиље одлучено је уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем или правним основом, као и са одлукама Уставног суда и Европског суда за људска права, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба за уједначавањем судске праксе, односно за новим тумачењем права.
Стога, без обзира на судске одлуке на које се указује у ревизији тужиље, по оцени Врховног касационог суда не постоји потреба да се одлучује о посебној ревизији тужиље ради уједначавања судске праксе, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.
Тужба за накнаду штете настале повредом права на суђење у разумном року поднета је дана 21.10.2013. године, а вредност предмета спора је 99.000,00 динара.
Према члану 468. став 1. ЗПП, споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Побијаном другостепеном пресудом правноснажно је окончан поступак у спору мале вредности из члана 468. став 1. ЗПП у којој врсти спора је према члану 479. став 6. истог закона искључено право на ревизију, имајући у виду да вредност предмета спора очигледно не прелази динарску вредност од 3.000 евра, због чега је по оцени Врховног касационог суда ревизија тужиље недозвољена.
На основу члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бисерка Живановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
