Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., Општина ..., чији је пуномоћник Бојана Стојановић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства правде, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде 21.05.2020. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3239/19 од 07.11.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3239/19 од 07.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу П 578/18 од 17.04.2019. године, у првом ставу изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац, као некадашњи власник радње „ББ“, тражио да се обавеже тужена да му, на име измакле користи односно изгубљене зараде због немогућности обављања ... превоза за период од 01.07.2016. године до 31.05.2017. године, исплати износ од 796.812,20 динара, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе 24.08.2018. године до исплате, као и да му накнади трошкове парничног поступка. У другом ставу изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3239/19 од 07.11.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права у којој је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије из члана 404. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Наиме, ревизија указује само на погрешну примену материјалног права, а не и на разлоге из члана 404. Закона о парничном поступку. Правно питање на које се у ревизији указује није од општег интереса или у интересу равноправности грађана, већ је везано за утврђену чињеничну подлогу и решење спорног односа странака. Нема ни потребе за уједначавањем судске праксе, нити су о томе у ревизији понуђени одговарајући докази. Из изнетих разлога одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници ради накнаде штете, поднета је 27.08.2018. године, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 796.812,20 динара.

Како вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић