Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Bojana Stojanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude 21.05.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3239/19 od 07.11.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3239/19 od 07.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 578/18 od 17.04.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac, kao nekadašnji vlasnik radnje „BB“, tražio da se obaveže tužena da mu, na ime izmakle koristi odnosno izgubljene zarade zbog nemogućnosti obavljanja ... prevoza za period od 01.07.2016. godine do 31.05.2017. godine, isplati iznos od 796.812,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 24.08.2018. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3239/19 od 07.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava u kojoj je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, revizija ukazuje samo na pogrešnu primenu materijalnog prava, a ne i na razloge iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za utvrđenu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti su o tome u reviziji ponuđeni odgovarajući dokazi. Iz iznetih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi naknade štete, podneta je 27.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 796.812,20 dinara.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić