У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Биљане Драгојевић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиoца-противтуженог AA из ..., чији је пуномоћник Живадин Богдановић, адвокат из ..., против тужене-противтужиље ББ из ..., чији је пуномоћник Радмило Качевић, адвокат из ..., ради издржавања, одлучујући о ревизији тужене- противтужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 292/2018 од 18.07.2018. године, у седници већа одржаној дана 13.02.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужене-противтужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 292/2018 од 18.07.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зајечару П2 378/2016 од 17.04.2018. године, ставом првим изреке одбијен је, као неоснован, противтужбени захтев тужене- противтужиље којим је тражила да се обавеже тужилац-противтужени да доприноси у издржавању тужене-противтужиље плаћањем месечног износа од 200 евра у динарској противвредности по најповољнијем курсу НБС на дан исплате почев од дана подношења тужбе па убудуће. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 292/2018 од 18.07.2018. године одбијена је, као неоснована, жалба тужене- противтужиље и потврђена пресуда Основног суда у Зајечару П2 378/2016 од 17.04.2018. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена- противтужиља је благовремено изјавила ревизију. због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, у даљем тексту: ЗПП) и утврдио да ревизија тужене- противтужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. а у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба овог закона, па нема ни повреде из члана 374. став 1, у вези члана 8. ЗПП, на коју се ревизијом указује. Другпостепени суд је у образложењу побијане пресуде оценио све жалбене наводе тужене-противтужиље који су били од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак 08.06.2013. године, а брачна заједница је фактички престала 31.08.2016. године, од када не живе заједно. Правноснажном делимичном пресудом Основног суда у Зајечару П2 378/2016 од 27.09.2017. године брак парничних странака је разведен. Након фактичког прекида брачне заједнице тужена-противтужиља је наставила да живи као подстанар у Зајечару и на име закупнине плаћа месечно 50 евра, а у Београду поседује непокретност – кућу. Није у радном односу, а издржава се од новчаних средстава које је кћерка из првог брака, која живи и ради у Немачкој, шаље сваког месеца. Из налаза и мишљења вештака медицинске струке од 14.08.2017. године и допуне вештачења од 16.03.2018. године, утврђено је да је тужена у последње три године лечена од више хроничних обољења- повишеног крвног притиска, чира, желудачне киле и хроничне упале зглобова, а од 2014.године амбулантно и на Клиници за психијатрију Горња Топоница од анксиозно депресивног синдрома, без суицидних тендеција и без психотичних елемената. Психолошким тестирањем је утврђено да нема значајног снижења интелектуалне ефикасности са снижењем опште животне активности. Након употпуњавања чињеничног стања и ревизије дијагнозе дата је оцена да је уз адекватно лечење дошло до редукције тегоба и да је тужена противтужиља радно способна.

На овако утврђено чињенично стање правилно су нижестепени судови применили материјално право и то одредбу члана 151. Породичног закона, цитирану у образложењу нижестепених пресуда, када су оценили да противтужбени захтев тужене- противтужиље није основан.

Неосновано се наводима ревизије оспорава правилна примена материјалног права.

Одредбом члана 160. Породичног закона прописани су критеријуми за одређивање издржавања, односно да оцена испуњености услова за одређивање издржавања зависи од година живота повериоца издржавања, његовог здравља, образовања, имовине, прихода које остварује и других околности, док су на страни дужника издржавања од утицаја његови приходи, могућност за запослење и стицање зараде, његова имовина, личне потребе и обавеза да издржава друга лица.

У вези са наведеним, по оцени Врховног касационог суда правилно су нижестепени судови оценили испуњеност услова за одређивање супружничког издржавања тужене- противтужиље, имајући у виду њене године живота, здравствено стање, могућност да се запосли и да својим радом оствари средства за издржавање, тим пре што је брак парничних странака трајао три године и што након развода брака тужена-противтужиља није дошла у неповољнију економску ситуацију од оне у којој је била пре закључења брака са тужиоцем, јер је и тада и сада новчана средства за издржавање добијала од кћерке. Поред тога тужена- противтужиља поседује и непокретност у Београду од које може да убира приходе за своје издржавање. С тим у вези нижестепени судови су оценили и могућност тужиоца да доприноси издржавању тужене-противтужиље, имајући у виду његове приходе и обавезу отплате кредита, па би и по оцени Врховног касационог суда удовољење противтужбеном захтеву за тужиоца-противтуженог представљало очигледну неправду, јер би тиме могла бити доведена у питање његова егзистенција.

Осталим наводима ревизије побија се утврђено чињенично стање, па их овај суд није испитивао, будући да се утврђено чињенично стање ревизијом не може побијати у смислу члана 407. став 2. Закона о парничном поступку.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, донета правилном применом члана 207. Породичног закона.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа- судија

Љубица Милутиновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић