Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је изјавио ревизију побијајући је у одбијајућем делу тужбеног захтева због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени је изјавио ревизију побијајући је у усвајајућем делу тужбеног захтева због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Оцењујући дозвољеност изјављених ревизија у смислу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизијама парничних странака као изузетно дозвољеним.

Према одредби члана 404. ставa 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права, а према ставу 2. испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије оцењује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом, у делу који се побија ревизијом тужиоца, одбијен је тужбени захтев за период од марта 1999. године до јула 2014. године применом члана 376. ЗОО због застарелости потраживања. Тужбени захтев је усвојен за период од 01.07.2014. године до 30.06.2018. године, у делу који се побија ревизијом туженог, на основу члана 172. ЗОО јер тужена није доказала разлоге због којих је престала са исплатом инвалиднине у наведеном периоду иако је тужиоцу решењем Одељења за друштвене службе скупштине Општине Призрен од 03.07.1974. године признато својство цивилне жртве рата треће групе и инвалидска месечна накнада. На досуђене износе за наведени период тужиоцу је досуђена законска затезна камата од доспелости сваког појединачног месечног износа применом чланова 277. става 1. и 186. ЗОО јер је основ потраживања накнада штете. Врховни касациони суд налази да су судови приликом одлучивања о тужбеном захтеву одлучили уз примену материјалног права које не одступа од правних ставова Врховног касационог суда, изражених у одлукама са тужбеним захтевом и чињеничним стањем као у овој правној ствари. Стога нема потребе за новим тумачењем права, за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана и од општег интереса, нити је потребно уједначавање судске праксе.

На основу изнетог, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. става 1. ЗПП и одлучио као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност изјављених ревизија, у смислу члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизије парничних странака нису дозвољене.

Чланом 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба за исплату поднета је 26.07.2017. године, а преиначена 23.08.2018. године. Побијана другостепена пресуда донета је 29.05.2019. године. Вредност предмета спора који се побија ревизијом тужиоца износи 3.329.689,22 динара што је по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе противвредност износа од 28.217,00 евра. Вредност предмета спора који се побија ревизијом туженог износи 1.421.022,68 динара што је по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе противвредност износа од 12.042,00 евра.

Како вредности предмета спора делова који се побијају ревизијама парничних станака не прелазе динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, ревизије парничних странака нису дозвољене на основу одредбе члана 403. става 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић