У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, брак парничних странака, који је разведен правноснажном делимичном пресудом Основног суда у Нишу П2 335/19 од 12.06.2019. године, трајао је 38 година, а парничне странке имају двоје пунолетне деце. Тужена има ... година а након операције карцинома дојке стекла је право на инвалидску пензију од 7.500,00 динара месечно. Такође, прима и пензију из ... од 5.875,00 динара те су њени стални месечни приходи око 14.000,00 динара. Месечне потребе тужене за храну, лекове и комуналне трошкове укупно износе 28.000,00 динара у летњем периоду и 31.000,00 динара у зимском периоду, када су комунални трошкови већи пошто тужена живи у кући своје пријатељице, којој не плаћа станарину али јој плаћа режијске трошкове. Због здравствених проблема и година живота, тужена није у могућности да ради. Тужилац је рођен ... године и остварује сталне месечне приходе по основу пензије од 76.017,00 динара, која му је умањена по основу кредита за отплату стана у ... од 6.000,00 динара и осталих кредитних задужења које укупно плаћа 9.261,39 динара месечно. Месечне потребе тужиоца за храну, лекове и комуналне трошкове износе 42.000,00 динара. Стан за који тужилац отплаћује кредит је заједничка имовина парничних странака и тужена има могућност да у њему станује. Тужилац има дугове за адвокатске услуге због бројних спорова вођених између парничних странака, у износу од 455.000,00 динара. Наиме, између парничних странака је вођен поступак за исељење тужене из куће у ... за коју тужилац тврди да је његова посебна имовина а том поступку претходио је ванпарнични поступак покренут на предлог тужене за лишење пословне способности тужиоца, који је окончан решењем којим је тај предлог тужене правноснажно одбијен. Парнични поступак по тужби Основног јавног тужилаштва у Нишу против тужиоца, покренут по пријави за насиље у породици окончан је одбијањем тужбеног захтева за одређивање предложених мера заштите од насиља у породици, док је у току парнични поступак против тужене ради одређивања мере заштите од насиља у породици. Против тужиоца су, по пријави тужене за насиље у породици, у три наврата вођени постуци пред Основним јавним тужилаштвом а сви су окончани одбацивањем кривичних пријава. Међутим, услед свих ових поступака за обе странке су настали трошкови.

Код овако утврђеног чињеничног стања, по оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право одбијањем тужбеног захтева тужене-противтужиље за обавезивање тужиоца-противтуженог да доприноси њеном издржавању.

Одредбом члана 151. став 1. Породичног закона прописано је да супружник који нема довољно средстава за издржавање а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог супружника сразмерно његовим могућностима. Ставом трећим те одредбе Закона, прописано је да нема право на издржавање супружник ако би прихватање његовог захтева за издржавање представљало очигледну неправду за другог супружника.

У конкретном случају, тужена има редовне месечне приходе који нису довољни за њено издржавање и неспособна је за рад, међутим, прихватање њеног захтева за издржавање представљало би очигледну неправду за тужиоца који, иако има више сталне месечне приходе у односу на оне које има тужена, такође има и значајно веће издатке. Поред тога, тужена има и имовину јер је сувласник стана у Нишу који је заједничка имовина парничних странака, а за који тужилац отплаћује рату откупне цене (6.000,00 динара), при чему је његова пензија такође оптерећена и кредитом па је укупно оптерећење 9.261,39 динара. Материјалне могућности тужиоца значајно су умањене плаћањем трошкова потребних ради вођења судских поступака које је тужена против њега водила а који су окончани у његову корист. Пошто би прихватање захтева тужене за издржавање од стране тужиоца представљало за њега очигледну неправду, следи да тужена неосновано ревизијом указује на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић