У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а указивањем ревидента да је пред другостепеним судом учињена повреда поступка из члана 361. став 1. ЗПП, оспорава се оцена доказа и утврђено чињенично стање, из којих се разлога сагласно члану 398. истог Закона, ревизија не може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог на радном месту надзорник магацина. Решењем туженог број .. од 02.09.2011. године, тужиоцу је отказан уговор о раду због повреде радне обавезе и радне дисциплине утврђене чланом 9. уговора о раду. Након неуспеле доставе наведеног решења тужиоцу у службеним просторијама туженог дана 02.09.2011. године, с обзиром да је тужилац одбио пријем, исто је послато тужиоцу на адресу пребивалишта препорученом пошиљком, али је наведено писмено враћено туженом неуручено са назнаком „није тражио“ дана 13.09.2011. године. Тужени је дана 14.09.2011. године, сачинио службену белешку и решење истакао на огласну таблу, а по протеку законског рока исто је скинуто са огласне табле.

Како је тужени приликом доставе у свему поступио сагласно одредби члана 185 Закона о раду, значи да је тужиоцу решење о отказу достављено 23.09.2011. године, а имајући у виду да је тужбу за поништај наведеног решења поднео 13.01.2012. године, нижестепени судови су закључили да је тужилац пропустио рок од 90 дана за подношење тужбе, у смислу одредбе члана 195. Закона о раду, с обзиром да је у питању преклузивни рок протеком којег је тужилац изгубио право на судску заштиту, па је из ових разлога тужба у делу за поништај оспореног решења одбачена.

По оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови одбацили тужбу тужиоца у делу за поништај решења о отказу уговора о раду, јер је тужени, као послодавац, у свему испоштовао начин доставе потпуно уређен одредбом члана 185. ст. 3. и 4. Закона о раду.

Одредбом члана 185. став 2, 3. и 4. Закона о раду, прописано је да решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог. Ако послодавац запосленом није могао да достави решење у смислу става 2. овог члана, дужан је да о томе сачини писмену белешку. У случају из става 3. овог члана решење се објављује на огласној табли послодавца и по истеку 8 дана од дана објављивања сматра се достављеним.

Супротно наводима жалбе, послодавац је поступио на начин предвиђен одредбом члана 185. Закона о раду, јер је након сачињене службене белешке, решење истакао на огласну таблу и скинуо га по истеку законом предвиђеног рока од 8 дана, а све из разлога јер је тужилац одбио да прими решење о отказу у просторијама послодавца, а достава путем поште на адресу пребивалишта је била безуспешна.

Без утицаја је навод ревизије да службена белешка није валидна јер нема заводни печат и није сачињена на законом прописан начин, а имајући у виду да закон не прописује формални изглед службене белешке, а да је у истој наведен датум када је сачињена, као и разлог због чега се писмено ставља на огласну таблу. Tакође, тужилац није доказао да тужени није имао огласну таблу.

Oвај суд примећује да је у другостепеној одлуци изостављен став 3. првостепене пресуде, али налази да се ради о очигледној грешци која се може исправити у свако доба, у складу са одредбом члана 349. Закона о парничном поступку.

Како захтев за враћање тужиоца на рад има акцесорни карактер, а имајући у виду да решење о отказу није поништено, правилна је и одлука у делу којим је одбијен захтев тужиоца за враћање на рад.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је правилном применом одредби члана 149. и 150. ЗПП

Са изложеног применом одредбе члана 405. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић