У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се одређено не указује на неку другу битну повреду одредаба парничног поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код тужене на радном месту управника Експозитуре В. на основу уговора о раду од 18.08.2003. године и анекса 1 од 03.08.2010. године. Дана 01.09.2010. године тужена је тужиљу упозорила на постојање разлога за отказ уговора о раду због повреде радне обавезе утврђене чланом 47. Правилника о раду тужене. Овим упозорењем стављено је на терет да је починила повреду радне обавезе јер је прекорачила утврђена и дата овлашћења и то на тај начин што се није придржавала утврђених процедура и инструкција послодавца код стамбених кредита банке, одобравање готовинских кредита, благајничког пословања, рефинансирања потрошачких и готовинских кредита, праћења неплаћених задужења и пребацивање фајлова у одељење наплате као и кодекса професионалног и банкарског понашања банке. Оспореним решењем тужене од 14.09.2010. године тужиљи је отказан уговор о раду на основу члана 179. тачка 2. Закона о раду.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев тужиље за поништај оспорених решења тужене, дајући за своје одлуке довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд.

Одредбом члана 179. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05 ... 54/09), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђену општим актом или уговором о раду.

Чланом 47. Правилника о раду тужене прописано је да се поред повреда утврђених законом, запосленом може отказати уговор о раду између осталог и због прекорачења утврђених или датих овлашћења.

У конкретном случају, утврђено је да је тужиља клијенту С.И. 29.06.2010. године одобрила готовински кредит у износу од 200.000,00 динара, иако су у досијеу клијента недостајали потписан уговор о кредиту као и основни подаци о кредиту. Такође, контролом је утврђено да су се менице клијента налазиле у самом кредитном досијеу, уместо у сефу експозитуре, како је то предвиђено процедуром банке, те да је таквим својим поступањем тужиља прекорачила дата овлашћења, грубо прекршила процедуру банке одобравањем готовинских кредита и банку изложила великом репутационом ризику и материјалној штети, имајући у виду да банка не располаже адекватном документацијом која представља правни основ за успостављање кредитних односа са клијентом, чиме је учинила повреду радне обавезе прописану чланом 47. Правилника о раду.

Правилан је закључак нижестепених судова да не постоје правно релевантне околности које би искључиле тужиљину одговорност за учињену повреду радне обавезе, с обзиром да је тужиља као управник експозитуре требало да контролише рад личних банкара, те се не може позивати на то да су учињене неправилности пропусти личних банкара, а не њених. Тиме што је имала поверење у личне банкаре са којима ради дужи низ година не ослобађа је одговорности за учињене пропусте.

Околност да је тужиља ослобођена од кривичне одговорности не искључује постојање повреде радне обавезе, јер понашање тужиље у виду учињених пропуста и неправилности је супротно стандарду очекиваног понашања запосленог.

Осталим наводима ревизије побија се утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено у смислу члана 398. став 2. ЗПП.

На основу члана 405. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Љубица Милутиновић, с.р.