Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженим дана 17.05.2013. године закључила уговор о раду на одређено време, до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по расписаном конкурсу. Претходно су странке закључиле уговор са истом садржином у коме је наведено да се трајање уговора ограничава не само до окончања конкурса, већ и на период до 60 дана. У складу са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, наведени уговор је исправљен тако што је сачињен нови уговор у коме је изостављен период важења од 60 дана. Истог дана тужена је донела решење о пријему тужиље у радни однос на одређено време за обављање послова наставника српског језика. Конкурс за наведено радно место је објављен у листу ''Послови'' од 26.06.2013. године и тужиља је поднела пријаву. Директор тужене је 19.07.2013. године донео одлуку којом је за наставника српског језика са непуним радним временом од 26% недељно изабран кандидат А.М., дипломирани филолог за српски језик и књижевност. Приговор тужиље је одбијен одлуком Школског одбора од 01.08.2013. године. Решењем директора тужене тужиљи је престао радни однос 02.08.2013. године због коначности одлуке о избору кандидата.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови одбили захтев тужиље за утврђење да је засновала радни однос на неодређено време, захтев за поништај као незаконитих одлука директора тужене и одлуке Школског одбора.

По члану 132. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да установа може да прими у радни однос на одређено време без конкурса лице и то ради замене одсутног запосленог до 60 дана, до преузимања запосленог односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу, до избора кандидата када се на конкурс не пријави ни један кандидат или ни један од кандидата не испуњава услове до завршетка школске године и ради извођења верске наставе. По ставу 9. истог члана радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време.

У овом случају, тужиља је засновала радни однос на одређено време – до избора кандидата. По објављеном конкурсу, директор туженог је изабрао кандидата који је испуњавао услове за одређено радно место. С обзиром да је одређени кандидат изабран у законито спроведеном поступку, то је правилан закључак нижестепених судова да нема услова за поништај одлуке директора туженог о пријему у радни однос тог лица. Приговор који је тужиља изјавила против овог решења је одбачен као неоснован. Наведеном одлуком Школски одбор је образложио из којих разлога тужиља, као кандидат по расписаном конкурсу није изабрана.

С обзиром да је избор кандидата на пријављеном конкурсу дискреционо право послодавца, да су приликом избора по расписаном конкурсу поштоване одредбе закона и тужиљи дато образложење из којих разлога није изабрана, правилно је примењено материјално право и одбијен захтев тужиље за поништај решења којим је приговор одбачен.

Правилно је примењено материјално право и када је одбијен тужбени захтев тужиље за утврђење да је засновала радни однос на неодређено време, јер је по изричитој одредби Закона о основама система образовања и васпитања (који се као посебан закон примењује у овом случају, а не Закон о раду) таква могућност забрањена.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Љубица Милутиновић,с.р.