Рев2 778/2015 распоређивање

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 778/2015
28.01.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца Д.Т. из С.М., чији су пуномоћници А.Х. и М.Б., адвокати из Б.Т., против туженог Д.О.О. Г.К., чији је пуномоћник И.К. из С., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1496/14 од 15.12.2014.године, у седници већа одржаној дана 28.01.2016.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1496/14 од 15.12.2014.године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици П1 335/2012 од 08.04.2014.године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је ништав Анекс уговора о раду од 02.02.2012.године закључен између тужиоца и туженог, деловодни број 1/12, те утврди да наведени анекс не производи правно дејство те и да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошков парничног поступка са затезном каматом од дана пресуђења до исплате, као неоснован. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка у износу од 80.250,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1496/14 од 15.12.2014.године, ставом првим изреке одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Суботици П1 335/2012 од 08.04.2014.године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка. Ставом трећим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на жалбу.

Тужилац је против другостепене пресуде благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, а из разлога прописаних чланом 403. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС и 74/13-УС и 55/14).

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући изјављену ревизију у складу са општим правилима о дозвољености ревизије из члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Тужба за утврђење да је ништав Анекс уговора о раду од 02.02.2012. године закључен између тужиоца и туженог под деловодним бројем 1/2012 и да тај анекс не производи правно дејство, поднета је дана 27.04.2012. године и у тужби као вредност предмета спора означен износ од 1.000,00 динара. Наведеним Анексом уговора о раду чије утврђење ништавности тужилац тражи, тужилац је од стране туженог премештен да обавља послове радника на одржавању.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија дозвољена у парници о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Имајући у виду, да се, поднетом тужбом тражи утврђивање ништавности уговора о раду закљученог између тужиоца и туженог, а на основу којег Анекса уговора о раду је тужени ту жиоца преместио на друге послове, следи да се не ради о парници у спору у коме би ревизија била дозвољена применом наведене одредбе члана 441. Закона о парничном поступку. Дакле, не ради се о спору поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, па с`позивом на наведену одредбу Закона о парничном поступку ревизија није дозвољена.

Имајући у виду исход поступка по изјављеној ревизији, тужилац нема право на накнаду трошкова, а трошкови које је тужени имао у погледу одговора на ревизију нису били нужни за вођење овог поступка, због чега је применом члана 165. став 1. ЗПП, одлучено као у ставу другом изреке.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.