Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега, сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значаја предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Ожалбеним решењем је одбијен приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У 2338/18, као неоснован, са образложењем да се ради о сложеном предмету, као и да од дана подношења тужбе 01.02.2018. године до подношења приговора 07.05.2020. године није протекао неразумно дуг период који би довео до повреде права на суђење у разумном року. Врховни касациони суд налази да је приговор АА ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У 2338/18 требало одбацити као изјављен од неовлашћеног лица.

Према одредби члана 8. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, приговор се одбацује ако одсуство неког обавезног елемента приговора онемогућава да се по њему поступа, затим ако је приговор поднело неовлашћено лице или ако је преурањен.

АА је поднео приговор као пуномоћник заинтересованог лица ББ за коју је у приговору и жалби наведено да је преминула. Сагласно одредбама члана 93. Закона о парничном поступку, које се сходно примењују на основу одредаба члана 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, пуномоћје престаје смрћу физичког лица, проглашењем за умрло и губитком пословне способности. То значи да од тренутка смрти ББ, предлагач АА више нема овлашћења да предузима радње као пуномоћник ББ укључујући и изјављивање правних лекова и правних средстава међу којима је и приговор ради убрзавања поступка. Према становишту Европског суда за људска права, представке могу поднети само живе особе, или пак могу бити поднете у њихово име, док преминуло лице не може поднети представку, чак ни преко заступника (види одлуку од 21. октобра 2008. године у предмету Kaya i Polat protiv Turske, број представки 2794/05 и 40345/05).

По налажењу Врховног касационог суда, предлагач АА није могао ни у своје име поднети приговор ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У 2338/18, јер није активно легитимисан. Предлагач нема својство странке у предметном управном спору, а одредбом члана 2. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку. Предлагач није стекао статус странке у предметном управном спору као наследник пок. ББ, јер у том смислу није предузео одговарајуће радње у поступку.

С обзиром на то да је ожалбеним решењем одбијен приговор АА ради убрзавања поступка, Врховни касациони суд је оценио да он има право на жалбу, али да је због свега претходно изложеног она неоснована. Стога је, на основу одредбе члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, у ставу првом диспозитива жалба одбијена.

Врховни касациони суд је у ставу другом диспозитива одбио захтев предлагача за накнаду трошкова поступка на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку сходном применом члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, јер предлагач није успео у поступку заштите права на суђење у разумном року.

Судија

Катарина Манојловић Андрић, с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења није дозвољена жалба

у смислу члана 21. Закона о заштити права

на суђење у разумном року.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић