Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 2338/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se radi o složenom predmetu, kao i da od dana podnošenja tužbe 01.02.2018. godine do podnošenja prigovora 07.05.2020. godine nije protekao nerazumno dug period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prigovor AA radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 2338/18 trebalo odbaciti kao izjavljen od neovlašćenog lica.

Prema odredbi člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prigovor se odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen.

AA je podneo prigovor kao punomoćnik zainteresovanog lica BB za koju je u prigovoru i žalbi navedeno da je preminula. Saglasno odredbama člana 93. Zakona o parničnom postupku, koje se shodno primenjuju na osnovu odredaba člana 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, punomoćje prestaje smrću fizičkog lica, proglašenjem za umrlo i gubitkom poslovne sposobnosti. To znači da od trenutka smrti BB, predlagač AA više nema ovlašćenja da preduzima radnje kao punomoćnik BB uključujući i izjavljivanje pravnih lekova i pravnih sredstava među kojima je i prigovor radi ubrzavanja postupka. Prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, predstavke mogu podneti samo žive osobe, ili pak mogu biti podnete u njihovo ime, dok preminulo lice ne može podneti predstavku, čak ni preko zastupnika (vidi odluku od 21. oktobra 2008. godine u predmetu Kaya i Polat protiv Turske, broj predstavki 2794/05 i 40345/05).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predlagač AA nije mogao ni u svoje ime podneti prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 2338/18, jer nije aktivno legitimisan. Predlagač nema svojstvo stranke u predmetnom upravnom sporu, a odredbom člana 2. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku. Predlagač nije stekao status stranke u predmetnom upravnom sporu kao naslednik pok. BB, jer u tom smislu nije preduzeo odgovarajuće radnje u postupku.

S obzirom na to da je ožalbenim rešenjem odbijen prigovor AA radi ubrzavanja postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da on ima pravo na žalbu, ali da je zbog svega prethodno izloženog ona neosnovana. Stoga je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u stavu prvom dispozitiva žalba odbijena.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić