Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р4 г 6/2020
17.09.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, и то судија Весна Субић, у предмету предлагача АА из ..., улица ... број ..., кога заступа пуномоћник Раденко Игњатовић, адвокат из ..., одлучујући о приговору за убрзање поступка у смислу члана 7. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, након испитног поступка, дана 17.09.2020. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ приговор предлагача АА из ... за заштиту права на суђење у разумном року у предмету Врховног касациоиног суда Рев2 1019/2020.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач АА поднео је овом суду приговор ради убрзања поступка у предмету Рев2 1019/2020. Предложио је да се приговор усвоји и предмет што пре узме у рад с обзиром да се предмет у Врховном касационом суду у Београду налази од новембра месеца 2019. године и да по истом није поступано у разумном року, а ради се о праву на отпремнину тужиоца због одласка у пензију.

Поступајући по приговору предлагача у смислу Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15) и то члана 6 – 10. тог закона, Врховни касациони суд је, након испитног поступка одлучио да приговор одбије.

О приговору је одлучивао судија одређен годишњем распоредом послова у суду, сходно члану 7. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року којим је предвиђено да поступак по приговору води председник суда, који и одлучује о приговору, а годишњим распоредом послова у суду, он може одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују по приговорима.

Увидом у спис Врховног касационог суда Рев2 1019/2020 утврђено је да је пресудом Основног суда у Лозници П1 128/18 од 25.03.2019. године усвојен тужбени захтев. Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2523/19 од 07.10.2019. године преиначена је првостепена пресуда и одбијен тужбени захтев за исплату неисплаћеног дела отпремнине, као и захтев за накнаду трошкова поступка. Ревизија је изјављена 28.11.2019. године, а списи са ревизијом су достављени Врховном касационом суду 14.05.2020. године. Ревизија са предметом предата је судији известиоцу 22.05.2020. године, да би дана 10.09.2020. године предмет изнет на већање и донета одлука о ревизији.

Одредбом члана 18. став 3. Устава Републике Србије прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије прописано је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Одредбом члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, између осталог, прописано је да свако током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом образованим на основу закона.

Одредбом члана 10. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, као и поштовање редоследа решавања предмета и законских рокова за заказивање рочишта и главног претреса, односно израду одлука.

Врховни касациони суд је, анализом дужине трајања целокупног поступка, закључио да приговор предлагача није основан. У конкретном случају се ради о парничном поступку – парници из радног односа у којем се суди у границама разумног рока, односно да целокупни поступак од подношења тужбе 01.11.2017. године, па до одлучивања о приговору траје у границама разумног рока.

Имајући у виду да је приговор ради убразања поступка поднет 09.06.2020. године, да је ревизија са предметом Апелационог суда у Новом Саду примљена у Врховни касациони суд 14.05.2020. године и да је о ревизији донета одлука дана 10.09.2020. године, овај суд налази да је приговор у наведеном предмету неоснован. Наиме, првостепени поступак је трајао годину и пет месеци, другостепени поступак је трајао седам месеци, а поступак по ревизији четири месеца. Врховни касациони суд је оценио да је поступак у целини трајао у границама разумног рока и да у овој фази поступка нема разлога да се суду наложи убрзано поступање.

Стога је, применом члана 10. Закона о заштити права на суђење у разумном року одлучено као у изреци.

Поука о правном леку:
Против овог решења дозвољена је
жалба Врховном касационом суду
у року од осам дана.

С у д и ј а
Весна Субић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић