Противна странка Министарство правде Републике Србије је у одговору на захтев остало при наводима датим у образложењу оспореног решења и предложило да суд захтев као неоснован одбије.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев неоснован.

Према образложењу побијане пресуде, правилно је по налажењу Управног суда одлучио тужени орган када је у поступку спроведеном без повреда правила поступка оспореним решењем од 21.05.2018. године разрешио тужиоца дужности јавног извршитеља од дана пријема тог решења. Ово стога што је у спроведеном поступку утврђено да тужилац нема положен правосудни испит, нити га је положио до законом утврђеног рока – 01.01.2018. године у смислу одредбе члана 548. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/2015, 106/2016-аут.тумачење и 113/2017- аут.тумачење), којим је, ставом 2. прописано да су извршитељи и заменици извршитеља који су именовани или буду именовани до 1. јула 2016. године дужни да положе правосудни испит до 1. јануара 2018. године, а ставом 3. да ће ако до 1. јануара 2018. године не положе правосудни испит, бити разрешени.

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни касациони суд налази да је иста правилна и на закону заснована, а да је Управни суд у побијаној пресуди дао довољне и на закону засноване разлоге које у свему прихвата и овај суд. Ово стога што из списа предмета произлази, а што се ни наводима захтева не оспорава, да подносилац захтева до 01.01.2018. године није положио правосудни испит и да је из тог разлога, оспореним решењем Министарства правде Републике Србије од 21.05.2018. године, разрешен дужности јавног извршитеља на основу члана 548. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/2015, 106/2016-аут.тумачење и 113/2017-аут.тумачење). Како је наведени Закон о извршењу и обезбеђењу у примени од 01.07.2016. године и био је на снази у време доношења оспореног решења, то је, и по налажењу овог суда, тужени орган правилно тужиоца разрешио дужности јавног извршитеља.

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева, а који су истицани и у тужби, па налази да су неосновани због разлога наведених у образложењу побијане пресуде.

Околност да правосудни испит као услов за обављање делатности јавног извршитеља није био предвиђен законом на основу кога је подносилац захтева именован за извршитеља, не чини оспорено решење и побијану пресуду незаконитим, имајући у виду временско важење Закона о извршењу и обезбеђењу на основу којих су донети. С обзиром на то да су на јавне извршитеље законом пренета поједина јавна овлашћења са судова, законодавац је био овлашћен да законом на посебан начин уреди положај јавних извршитеља, односно услове и поступак за њихово именовање, услове за почетак обављања делатности и разлоге за њихово разрешење. Наводима из захтева који се односе на положен правосудни испит као нови услов за обављање делатности јавног извршитеља, у суштини се оспоравају постојећа законска решења па за њихову оцену може бити надлежан само Уставни суд у поступку оцене уставности закона.

Имајући у виду све изложено, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу првом диспозитива ове пресуде.

С обзиром на то да је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 74. Закона о управним споровима, сходном применом одредбе члана 165. став 1. а у вези са чланом 153. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 87/18) одбио захтев подносиоца за накнаду трошкова овог поступка, као у ставу другом диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 19.02.2021. године, Узп 20/2021

Записничар,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија,

Драгица Вранић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Катарина Манојловић Андрић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић