Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 7253/07
20.02.2008. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Мирјане Ивић и Невене Милојчић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца АА, изјављеној против закључка Министарства финансија Републике Србије, Сектор за имовинско-правне послове број 565-01-00122/2005-07 од 17.7.2007. године, у предмету исправке грешке у решењу, у нејавној седници већа одржаној дана 20.2.2008. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним закључком, ставом 1. диспозитива у решењу Министарства финансија Републике Србије број 465-01-00122/2005-07 од 8.7.2004. године, исправља се година доношења решења која гласи: 2004. тако да треба да стоји: 2005. године. Ставом 2. диспозитива оспореног закључка се констатује да ова исправка производи правно дејство решења које се исправља.

У тужби којом оспорава законитост оспореног закључка тужилац наводи да се у конкретном случају не ради о грешки техничке природе већ о намерној грешки у циљу одузимања од тужиоца на незаконит начин парцеле. Предлаже да суд тужбу уважи, а оспорени закључак поништи.

У одговору на тужбу тужени орган је у свему остао код разлога из образложења оспореног закључка и предложио да суд тужбу као неосновану одбије.

По разматрању списа предмета, оцени навода тужбе и одговора на тужбу, као и по оцени законитости оспореног закључка у смислу одредбе члана 39. Закона о управним споровима, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба је неоснована.

Према списима предмета и образложењу оспореног закључка, тужени орган је оспореним закључком правилно исправио техничку грешку у решењу, за коју одлуку је дао разлоге које као довољне и на закону засноване у свему прихвата и овај суд.

Суд је ценио наводе тужбе и нашао да су исти неосновани јер се из списа предмета види да је тужени орган у извршењу пресуде Врховног суда Србије број У. 3367/06 од 7.2.2007. године донео оспорени закључак поступајући у свему према обавезним примедбама суда у погледу поступка у погледу овлашћеног лица за доношење и потписивање оспореног закључка. Такође, по налажењу овог суда оспорени закључак је донет у свему у смислу члана 209. Закона о општем управном поступку јер се у конкретном случају ради о исправци техничке грешке, односно грешке у бројевима која се у свако доба може исправити, што је Врховни суд утврдио и у пресуди У. 5435/05 од 25.I.2006. године, при оцени законитости решења туженог чија се исправка врши оспореним закључком.

Због наведених разлога, налазећи да оспореним закључком није повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд је применом одредби члана 41. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 20.2.2008. године, У.бр. 7253/07

Записничар Председник већа-судија

Рајка Милијаш, с.р. Снежана Живковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

зж