.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 38/2020
27.05.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, судија Катарина Манојловић Андрић, у предмету предлагача АА из ..., општина ..., чији је пуномоћник Михајло Павловић, адвокат из ..., улица ..., одлучујући о жалби предлагача због недоношења одлуке по приговору ради убрзавања поступка од 24.01.2020. године, донео је 27.05.2020. године, без испитног поступка
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ жалба предлагача АА изјављена због недоношења одлуке по приговору ради убрзавања поступка од 24.01.2020. године, као неоснована.
ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова поступка, као неоснован.
О б р а з л о ж е њ е
Предлагач је 01.04.2020. године поднео Врховном касационом суду жалбу због неодлучивања о поднетом приговору ради убрзавања поступка у предмету Управног суда У 7830/2019. У жалби се наводи да је предлагач 24.01.2020. године поднео приговор о коме није одлучено у року који је прописан чланом 14. Закона о заштити права на суђење у разумном року. Предлагач тражи да Врховни касациони суд усвоји његов приговор, утврди да му је повређено право на суђење у разумном року и досуди му опредељене трошкове поступка на име састава приговора.
Одлучујући о жалби предлагача на основу одредаба чл. 16 и 17. и члана 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, број 25/82 и „Службени гласник РС“, број 6/15), Врховни касациони суд је нашао да je жалба неоснована.
О жалби је одлучивао судија одређен Годишњим распоредом послова у суду, у смислу одредбе члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, којом је предвиђено да председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова да одреди једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о жалбама.
На основу прибављених списа предмета Управног суда Р4 у 31/20 утврђено је да је предлагач дана 24.01.2020. године поднео Управном суду приговор ради убрзавања поступка у предмету Управног суда I-4 У 7830/19. Поступајући судија Управног суда је решењем Р4 у 31/20 од 12.03.2020. године одбио као неоснован приговор предлагача, као и захтев предлагача за накнаду трошкова поступка. Наведено решење отправљено је из Управног суда 12.05.2020. године.
Одредбом члана 14. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да странка има право на жалбу ако је њен приговор одбијен или ако председник суда о њему не одлучи у року од два месеца од дана пријема приговора.
Имајући у виду да је приговор ради убрзавања поступка поднет Управном суду 24.01.2020. године, а да је одлука о приговору донета 12.03.2020. године, Врховни касациони суд налази да је о приговору одлучено у року прописаном чланом 14. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, те да је због тога жалба предлагача неоснована. На другачију оцену овог суда не може утицати то што је одлука о приговору отправљена из Управног суда 12.05.2020. године. Наиме, одмах након доношења решења Р4 У 31/20 од 12.03.2012. године донета је Одлука о проглашењу ванредног стања („Службени гласник РС“, број 29 од 15. марта 2020. године), које је укинуто Одлуком о укидању ванредног стања („Службени гласник РС“, број 62/20 од 06. маја 2020. године). За време трајања ванредног стања, сагласно Уредби о роковима и судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године („Службени гласник РС“, број 38/20 од 20. марта 2020. године), рокови за изјављивање правних лекова у судским поступцима су престали да теку због чега судске одлуке нису достављане странкама. Рад судова у току трајања ванредног стања је редукован на тај начин што су се, у складу са Закључком Високог савета судства број 119-05-132/2020-1 од 18.03.2020. године, одржавала само суђења која не трпе одлагања у предметима у кривичној и грађанској материји који су такстативно наведени у Закључку. Дакле, у овом конкретном случају, рок од два месеца за одлучивање о приговору предлагача ради убрзавања поступка је истекао у току трајања ванредног стања, а одлука о приговору донета пре истека законског рока, непосредно пред проглашење ванредног стања, и отправљена странкама неколико дана након престанка ванредног стања.
С обзиром на изложено, Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 17. ст. 1. и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, у ставу првом диспозитива одбио као очигледно неосновану жалбу предлагача.
Врховни касациони суд је у ставу другом диспозитива одбио и захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка, на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку сходном применом одредбе члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, имајући у виду да предлагач није успео у поступку.
Судија
Катарина Манојловић Андрић, с.р.
Поука о правном леку.
Против овог решења није дозвољена жалба
у смислу члана 21. Закона о заштити права
на суђење у разумном року.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
