Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и томе у прилог наводи да је оштећена ББ ставила предлог за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике против окривљеног, сада пунолетног АА тек 31.10.2019. године, а да се критични догађај десио дана 13.06.2019. године.Самим тим, по наводима браниоца протекао је законски рок за подношење предлога за покретање поступка, јер је оштећена била дужна да надлежном јавном тужиоцу за малолетнике стави предлог за покретање поступка у року од 3 месеца од дана када је сазнала за кривично дело и учиниоца. Првостепени и другостепени суд се, по наводима браниоца, погрешно баве питањем благовремености приватне тужбе и погрешно га мешају са питањем благовремености предлога оштећене за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике, јер подношење кривичне пријаве од стране оштећене Полицијској управи у Новом Пазару не може се поистоветити са предлогом за покретање поступка из члана 57. став 2. Закона о малолетним учиницима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица којим је прописано да се за кривична дела за које се гони по предлогу или приватној тужби поступак може покренути, ако је оштећени ставио предлог за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике у року предвиђеном чланом 53. ЗКП.

Супротно изнетим наводима, Врховни касациони суд налази да правноснажним решењима није учињена битна повреда одредбе кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Одредбом члана 57. став 2. Закона о малолетним учиницима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица прописано је да се за кривична дела за која се гони по предлогу или по приватној тужби, поступак може покренути ако је оштећени ставио предлог за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике у року предвиђеном у члану 53. ЗКП.

Одредбом члана 53. став 2. ЗКП прописано је да се предлог за кривично гоњење подноси у року од 3 месеца од дана када је оштећени сазнао за кривично дело и осумњиченог.

Из списа предмета утврђује се да се догађај одиграо 13.06.2019. године, да је одмах истог дана оштећена поднела на записник полицији кривичну пријаву, да је полиција доставила јавном тужиоцу 18.06.2019. године кривичну пријаву против тада малолетног АА са свим прилозима - записник о пријему кривичне пријаве и саслушању осумњиченог малолетног лица АА и сачињене службене белешке. Кривична пријава достављена јавном тужиоцу 18.06.2019. године односила се на кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 2. Кривичног законика, за које се гони по службеној дужности, па самим тим тада није било неопходно да оштећена подноси предлог за покретање кривичног поступка. Међутим, како је у току поступка утврђено да се ради о кривичном делу лака телесна повреда из члана 122 став 1 Кривичног законика, за које се гоњење предузима по приватној тужби, оштећена је, након што је обавештена о тој чињеници, ставила предлог за покретање поступка против тада малолетног АА, који представља изјашење оштећене у вези њеног иницијалног поступања – кривичне пријаве полицији која је поднета 13.06.2019. године а тужилаштву достављена 18.06.2019. године.

Имајући у виду напред изнете чињенице и околност да је одредбом члана 53. став 3. ЗКП прописано да ако је оштећени поднео кривичну пријаву или предлог за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку, сматраће се да је тиме поднео и предлог за кривично гоњење, произилази закључак да је подношењем кривичне пријаве оштећена поднела и предлог за покретање поступка против тада малолетног окривљеног АА.

Стога, по оцени овог суда правноснажним решењима није учињена битна повреда одредбе кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, на коју се указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Из напред изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић