Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Иван Гвозденац, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или их преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештeња Републичког јавног тужиоца и браниoца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног истиче да садржина изјаве представља елемент бића кривичног дела неовлашћено прислушкивање и снимање из члана 143. став 2. КЗ, а у предметном случају иста директно утиче на противправност дела и искључује постојање кривичног дела које се окривљеном ставља на терет. Наиме, окривљени је саопштавајући претњу посреднику, у очекивању да ће је он пренети жртви, што се и десило, поступио у акту нужне помоћи на коју га овлашћује одредба члана 19. КЗ. Тиме је његово понашање у складу са правом, а не противправно, што га чини оправданим и дозвољеним са становишта правног поретка. На тај начин окривљени је спречио да се напад на жртву изврши тиме што ју је упознао са садржајем претње и тиме њему и његовој породици дао прилику да спасу живот.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи, садржани у захтеву за заштиту законитости, браниоца окривљеног АА - адвоката Ивана Гвозденца били су предмет разматрања Вишег суда у Новом Саду који је поступао по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Новом Саду К 1095/2019 од 04.02.2021. године. Виши суд у Новом Саду је у пресуди Кж1 100/21 од 06.12.2021. године нашао да су ти жалбени наводи неосновани и за прихватање као правилног правног становишта првостепеног суда (страна 12. став 2. до 4. образложења првостепене пресуде), на страни 3. у четвртом и петом ставу и страни 4. од првог до трећег става образложења другостепене пресуде, изнео разлоге које у свему прихвата Врховни касациони суд и на исте упућује, сходно одредби члана 491. став 2. ЗКП.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Ивана Гвозденца на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић