Republički javni tužilac je svojim aktom Ktr 1 44/19 od 22.08.2019. godine vratio spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu bez iznošenja mišljenja u smislu člana 39. stav 2. ZKP, navodeći da u smislu člana 36. stav 2. ZKP nije ovlašćen za davanje mišljenja u predmetnoj krivično pravnoj stvari budući da je postupak za rešavanje sukoba nadležnosti pokrenut povodom predloga predlagača – Pravobranilaštva Republike Srpske, protiv predlagača AA, za priznanje sudske odluke.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa predlogom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal i podneskom Republičkog javnog tužioca, pa je našao da je za postupanje u predmetnoj krivično pravnoj stvari stvarno i mesno nadležan Viši sud u Novom Sadu.

Članom 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, između ostalog, je propisano da osnovni sud vodi izvršne postupke, za koje nije nadležan neki drugi sud.

Članom 23. stav 3. Zakona o uređenju sudova propisano je da viši sud, između ostalog, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka, ako nije nadležan drugi sud i pruža međunarodnu pravnu pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadležnosti.

Članom 46. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se strana isprava izvršava isto kao i domaća, ako glasi na privatno pravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom, dok je stavom 2. propisano da izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje strane izvršne isprave koja nije priznata pred domaćim sudom, a stavom 3. istog člana je propisano da u tom slučaju sud koji je nadležan da donese rešenje o izvršenju, odlučuje o priznanju strane izvršne isprave kao o prethodnom pitanju, a stavom 4. je propisano da takvo rešenje o izvršenju može da se pobija žalbom i zbog toga što nisu bili ispunjeni zakonom određeni uslovi za priznanje strane izvršne isprave.

Članom 353. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti isključivo mesno nadležan sud na čijem se području nalaze nepokretnosti.

Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i to članom 1. propisano je da taj zakon, između ostalog, sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa, pravila postupka i pravila za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka za statusne, porodične, imovinske odnosno druge materijalno pravne odnose sa međunarodnim elementom.

Članom 86. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da se strana sudska odluka izjednačuje sa odlukom domaćeg suda i proizvodi pravno dejstvo u našem pravnom poretku samo ako je priznata od strane našeg suda, dok je članom 87. istog zakona, propisano da će se strana sudska odluka priznati ako je podnosilac zahteva za priznanje uz tu odluku podneo i potvrdu nadležnog stranog suda odnosno drugog organa, o pravnosnažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.

Nadalje, članom 96. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da se na izvršenje strane sudske odluke primenjuju odredbe člana od 87. do 92. ovog zakona, a stavom 2. istog člana propisano je da podnosilac zahteva za izvšenje strane sudske odluke, pored potvrde o pravnosnažnosti iz člana 87. ovog zakona, treba da podnese i potvrdu o izvršnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.

Odredbom člana 101. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koje su procesno pravne prirode, i to stavom 1. propisano je da je za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka i stranih arbitražnih odluka mesno nadležan sud na čijem području treba sprovesti postupak priznanja odnosno izvršenja, dok je stavom 5. propisano da ako o priznanju nije doneto posebno rešenje, svaki sud može o priznanju te odluke rešavati u postupku kao o prethodnom pitanju, ali samo sa dejstvom za taj postupak.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i stanje u spisima predmeta, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da se u konkretnom slučaju radi o predlogu za priznanje strane sudske odluke, podnetom u skladu sa odredbama Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, a ne o molbi za trajno oduzimanje imovine, podnetoj na osnovu odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, te da je shodno navedenom kao i odredbama člana 23. stav 3. Zakona o uređenju sudova i člana 101. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, za postupanje u ovoj krivično pravnoj stvari stvarno i mesno nadležan Viši sud u Novom Sadu.

Prilikom donošenja svoje odluke, Vrhovni kasacioni sud je posebno imao u vidu da sud nije vezan nazivom akta, već njegovom sadržinom, a da je podneti predlog za priznanje strane sudske odluke i po nazivu i po sadržini, podnet u skladu sa odredbama Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, te je imao u vidu da je o priznanju strane sudske odluke, u konkretnom slučaju, prema Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i Zakonu o uređenju sudova, stvarno i mesno nadležan da odlučuje ili Osnovni sud u Novom Sadu, u izvršnom postupku, ukoliko odlučuje kao o prethodnom pravnom pitanju ili Viši sud u Novom Sadu, u vanparničnom postupku, ukoliko odlučuje kao o samostalnom pitanju.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 33. i 36. ZKP u vezi člana 23. stav 3. Zakona o uređenju sudova i člana 101. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba nadležnosti, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić