Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K br. 1317/11 od 28.08.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5834/2012 od 21.11.2012. godine branilac okrivljenog M.M., adv. G.Đ.Đ., podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od krivične odgovornosti ili pak da iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom člana 608. istog zakonika predviđeno je da taj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a da se primenjuje od 15.01.2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred Posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15.01.2012. godine, a članom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 101/11), propisano je da se u članu 608. reči: „organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred Posebnim odeljenjem nadležnog suda“ zamenjuju rečima: „za koje je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti“.

Odredbom člana 2. Zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012) propisano je da se u članu 608. reči: „15. januara 2013. godine“ zamenjuju rečima „ 01.oktobra 2013. godine“.

Iz navedenog proizilazi da se Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 101/11 i 121/2012), osim u navedenim slučajevima, primenjuje od 01.10.2013. godine, a do tada se primenjuje važeći Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 70/01...72/09).

Prema odredbi člana 419. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 70/01...72/09), protiv pravnosnažnih sudskih odluka i protiv sudskog postupka koji je prethodio tim pravnosnažnim odlukama, nadležni javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti ako je povređen zakon, a odredba člana 421. istog zakonika predviđa da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže javni tužilac određen zakonom, što je, shodno odredbi člana 29. stav 1. i stav 3. tačka 1. Zakona o javnom tužilaštvu - Republički javni tužilac.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno je da ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti pripada isključivo javnom tužiocu, kao državnom organu, te da do 01.10.2013. godine takvo ovlašćenje ni jednom odredbom važećih propisa nije dato drugim procesnim subjektima (osim u postupcima po zahtevu javnog tužilaštva posebne nadležnosti), koji imaju mogućnost samo da nadležnom javnom tužiocu podnesu inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu koje nadležni javni tužilac odlučuje da li ima mesta podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti ili ne.

Iz spisa odnosno dopisa Republičkog javnog tužioca Ktz br. 290/13 od 15.05.2013. godine upućenog braniocu okrivljenog M.M. adv. G.Đ.Đ., utvrđuje se da je branilac okrivljenog podnosio inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti te da Republički javni tužilac nije našao osnova za podizanje ovog zahteva.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog shodno članu 419. i članu 421. ZKP, nije ovlašćeno lice za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, isti je odbačen kao nedozvoljen, te je Vrhovni kasacioni sud iz napred navedenih razloga odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.