Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 1. i 2., kao i povrede zakona iz člana 262. stav 2., člana 261. stav 1., 2. i 7. i člana 264. stav 1. i 2. i člana 265. stav 1. ZKP, a koje povrede obrazlaže navodima da je sud kod obračuna troškova primenio niži tarifni stav za deo suđenja pre promene zaprećene kazne, a koja su održana pred tada nadležnim Osnovnim sudom u Kragujevcu. Po stavu odbrane, sud je morao da primeni Advokatsku tarifu koja važi u momentu obračuna, a što je u skladu sa autentičnim tumačenjem Advokatske tarife i to člana 8. kojim je predviđeno da se nagrada za rad advokata utvrđuje prema važećoj tarifi u momentu obračuna. Smisao ove odredbe je u tome da se okrivljenom priznaju troškovi po važećoj tarifi u vreme obračuna, posebno kod krivičnih postupaka koji dugo traju gde dolazi do smanjenja vrednosti novca usled proteka vremena, jer okrivljeni nema pravo na kamatu za troškove od momenta nastanka troškova.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi propisano je da advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne.

Iz spisa predmeta proizilazi da je tokom krivičnog postupka, dakle od njegovog pokretanja do njegovog završetka menjana visina zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen postupak (krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ), da je u vreme pokretanja krivičnog postupka za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ bila zaprećena kazna zatvora u trajanju od 2 do 10 godina, a da je izmenom Krivičnog zakonika od 24.11.2016. godine, koja je stupila na snagu 01.06.2017. godine i koja je na snazi i dalje, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ propisana je kazna zatvora od 2 do 12 godina.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i citirane odredbe zakona i tarife, pravilno su nižestepeni sudovi obračunali visinu nagrade za rad advokata u postupku u kojem je zbog izmena zakona, menjana visina zaprećene kazne za krivično delo koje je predmet postupka, te je po stavu Vrhovnog kasacionog suda pravilno obračunata visina nagrade, budući da je ista opredeljena prema zaprećenoj kazni za ono krivično delo za koje se vodi krivični postupak u momentu kada su od strane branioca i preduzete procesne radnje, te je sud pravilno i primenio Advokatsku tarifu, prema visini zaprećene kazne u momentu kada je od strane branioca preduzeta procesna radnja.

Pri tome, po stavu Vrhovnog kasacionog suda u glavi IV sada važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“, br. 121/2012....37/2021) koja nosi naziv „Naplata i naknada troškova“, pa samim tim i odredbom člana 11., (branilac pogrešno označava kao član 8.), kojom je propisano da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje prema važećoj tarifi u vreme obračuna, regulisan odnos između stranke i advokata u pogledu načina plaćanja nagrada i naknada troškova, i ne može se odnositi na troškove krivičnog postupka, koji su u konkretnom slučaju, dosuđeni okrivljenom i koji u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i pripadaju okrivljenom, a ne njegovom braniocu.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić