Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Jovan Krstić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Jovan Krstić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nakon što je javni tužilac na glavnom pretresu od 06.02.2019. godine precizirao optužni predlog, a prvostepeni sud u skladu sa tim doneo prvostepenu presudu, Viši sud u Somboru, presudom Kž1 219/19 od 07.12.2019. godine, preinačio je prvostepenu presudu „i izašao iz okvira optužnog predloga u pogledu radnje izvršenja dela (nigde u optužnom predlogu nije navedeno „opet kada je isti izašao iz svog vozila)“ čime je drugostepeni sud prekoračio optužbu, tj. povredio odredbu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga, što između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne traži identitet u pogledu pravne ocene dela.

Prema odredbi člana 420. stav 2. ZKP, sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne ocene krivičnog dela, a u konkretnom slučaju okrivljeni oglašen je krivim u odnosu na radnje koje su opisane u optužnom aktu, te unošenje reči: „kada je isti izašao iz svog vozila“, ne predstavlja prekoračenje optužbe.

Ovo sa razloga što je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa prema tome nije povređen ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbama člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog, u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda odredaba člana 423. stav 1. tačka 1) člana 424, člana 16. st.2. i 5. ZKP, te da povrede ovih odredaba nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić