Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-998/19 od 02.12.2019. godine prema okrivljenom AA odbijena optužba da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika. Istom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka, na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Branilac okr. AA podneo je 19.04.2019. godine zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom, koje mu je sud i dosudio u traženom iznosu rešenjem od 10.01.2020. godine. Nakon toga, branilac je 13.03.2020. godine podneo sudu novi zahtev za naknadu troškova u kome je, pored već traženih (i dosuđenih) troškova nastalih pred sudom zahtevao i troškove nastale pred OJT u Kragujevcu i to na ime održanih saslušanja pred OJT u Kragujevcu iznos od 144.000,00 dinara i na ime odloženih saslušanja iznos od 38.250,00 dinara, a kako je to bliže specificirao u dopuni troškovnika. Navedeni zahtev branioca za naknadu troškova postupka nastalim pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Kragujevcu, Osnovni sud u Kragujevcu je pobijanim prvostepenim rešenjem odbacio. Osnovni sud u Kragujevcu je postupajući po žalbi branioca okrivljenog AA istu odbio.

Prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, određeno je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka. Odredbom člana 2. stav 14. ZKP, određeno je značenje izraza „postupak“ koji se odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.

Shodno iznetom, svi troškovi se traže odjednom, kao jedinstveni izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, u određenom roku i okrivljeni nema pravo na ponovljeni, odnosno prošireni zahtev za naknadu troškova, nakon pravnosnažno donete odluke u pogledu troškova koje je tražio.

Okrivljenom AA su, dakle, dosuđeni troškovi koje je tražio na ime odbrane pred sudom, a troškovi nastali pred javnim tužilaštvom nisu bili predmet meritornog odlučivanja, jer ih okrivljeni nije ni tražio pod uslovima propisanim zakonom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić