U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.798/20 od 24.09.2020. godine, podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru Kž1 110/20 od 15.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.798/20 od 24.09.2020. godine, podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru Kž1 110/20 od 15.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru 1K. 175/19 od 24.01.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, koju će izdržavati u kući u kojoj živi u ..., ulica ... broj .., bez primene elektronskog nadzora i određeno je da osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko isti jednom u trajanju od 6 časova, ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izdržavanje kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 110/20 od 15.06.2020. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Somboru 1K. 175/19 od 24.01.2020. godine preinačena, shodno članu 423. stav 1. ZKP i to tako što je okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 2. KZ, jer delo za koje je okrivljen po zakonu nije krivično delo. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda, u skladu sa odredbom člana 265. stav 1. ZKP.

Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru Kž1 110/20 od 15.06.2020. godine, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br. 798/20 od 24.09.2020. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, u vezi člana 329. stav 2. KZ, u vezi člana 64. stav 2. tačka 2. Zakona o policiji, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je presudom Višeg suda u Somboru Kž1 110/20 od 15.06.2020. godine povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Republički javni tužilac u zahtevu navodi da iz zakonskih odredbi kojima je propisano krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. i stav 2. KZ, kao i iz odredbi člana 64. Zakona o policiji, jasno proizilazi da je jedno od ovlašćenja policije i provera i utvrđivanje identiteta lica, a što u konkretnom slučaju predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 2. KZ, koja se okrivljenom AA stavlja na teret. Po stavu tužilaštva, u konkretnom slučaju se ne radi o pokušaju krivičnog dela, kako to navodi drugostepeni sud u oslobađajućoj presudi, obzirom da je navedeno krivično delo svršeno preduzimanjem radnje, koje je ovlašćeno da preduzme samo ovlašćeno službeno lice. Takođe, po stavu tužilaštva, drugostepeni sud se pogrešno poziva na odredbe člana 76. stav 1. i 2. Zakona o policiji, kojima se propisuje način provere identiteta lica, jer da bi određene radnje predstavljale radnju krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 2. KZ, nije neophodno da je radnja preduzeta na način i u formi kako to čine službena lica, već je bitno da ona u materijalnom smislu predstavlja takvu službenu radnju, zbog čega nije od značaja to što okrivljeni AA nije izvršio uvid u ličnu kartu. Republički javni tužilac dalje navodi da smatra da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi bitni elementi krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 2. KZ, jer se isti lažno predstavio kao službeno lice – policajac u civilu i od BB zatražio da mu na uvid preda dokumenta, a što predstavlja radnju provere i utvrđivanja identiteta, koju je shodno članu 64. stav 2. tačka 2. Zakona o policiji, ovlašćeno da izvrši samo službeno lice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u vezi člana 329. stav 2. KZ u vezi člana 64. stav 2. tačka 2. Zakona o policiji.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dispozitivom optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Somboru okrivljenom AA stavljeno na teret da je izvršio radnju za koju je ovlašćeno da izvrši samo određeno službeno lice, tako što se BB iz ... lažno predstavio kao službeno lice – policajac u civilu i od njega tražio da mu na uvid preda dokumenta, a što predstavlja radnju provere i utvrđivanja identiteta, koju je, shodno članu 64. stav 2. tačka 2. Zakona o policiji ovlašćeno da izvrši ovlašćeno službeno lice policije, u vreme i na mestu bliže opredeljenom u dispozitivu optužnog akta, a pri tome je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je takvo njegovo delo zabranjeno. Prvostepenom presudom za navedeno krivično delo iz člana 329. stav 2. KZ, a kako mu je optužnim aktom stavljeno na teret, okrivljeni AA oglašen je krivim.

Odredbom člana 329. stav 1. KZ propisano je da ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu štetu, lažno predstavlja kao službeno lice ili vojno lice, ili neovlašćeno nosi kakve znake službenog ili vojnog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine, a u stavu 2. istog člana propisano je da kaznom iz stava 1. će se kazniti i ko izvrši kakvu radnju za koju je ovlašćeno da izvrši samo određeno službeno ili vojno lice.

Odredbom člana 64. stav 2. tačka 2. Zakona o policiji propisano je da su policijska ovlašćenja, provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta.

Član 76. Zakona o policiji, koji nosi naziv - način provere identiteta lica, u stavu 1. propisano je da se provera identiteta lica vrši uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom ili elektronski, kada je lična karta nosilac i stvarnog i elektronskog identiteta.

Imajući u vidu navedeno, krivično delo lažno predstavljanje predstavlja delo sa blaketnom dispozicijom, koja je u konkretnom slučaju sadržana upravo u odredbi člana 76. Zakona o policiji, a norma koju sadrži optužni akt – član 64. stav 2. tačka 2. Zakona o policiji, je opšta i ne konkretizuje radnju koja se okrivljenom stavlja na teret. Opšte odredbe člana 64. Zakona o policiji, kojima su propisane vrste policijskih ovlašćenja precizno opredeljuje član 76. stav 1. istog zakona. Shodno iznetom, a imajući u vidu da se okrivljenom stavlja na teret da se BB predstavio kao službeno lice – policajac u civilu i zatražio na uvid dokumenta, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom započeo radnju izvršenja koja jeste sastavni deo bića krivičnog dela lažno predstavljanje, ali da isti nije izvršio uvid u ličnu kartu oštećenog (pri tome BB je reagovao tako što je tražio od okrivljenog dokumenta, a nakon toga okrivljeni otišao do svojih kola) i nije dovršio radnju provere identiteta, na koji način je krivično delo u konkretnom slučaju ostalo u pokušaju. Pokušaj krivičnog dela lažno predstavljanje iz člana 329. stav 2. KZ nije kažnjiv, shodno odredbi člana 30. stav 1. KZ.

S toga je osnovana ocena Višeg suda u Somboru, izneta u pobijanoj presudi, da je u krivično delo iz člana 329. stav 2. KZ, koje se okrivljenom stavlja na teret ostalo u pokušaju, kao i da je u konkretnom slučaju bilo potrebno primeniti normu propisanu članom 76. Zakona o policiji koja konkretizuje način provere identiteta lica, obzirom da samim traženjem dokumenta na uvid, radnja provere i utvrđivanja identiteta nije dovršena, jer okrivljeni nije izvršio uvid u ličnu kartu BB.

Pri tome, mora se napomenuti i činjenica da bi se radnje mogle kvalifikovati kao krivično delo iz člana 329. stav 1. KZ, jer je okrivljeni preduzeo radnju koja kod drugog lica stvara utisak da ima svojstvo službenog lica – policajca, ali kako okrivljnom AA nije stavljeno na teret u činjeničnom opisu radnje izvršenja da je navedenu radnju preduzeo u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, što je bitno obeležje ovog krivičnog dela, to u datoj pravnoj situaciji nema uslova za primenu člana 329. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić