Istom presudom, okrivljeni je obavezan da oštećenom AA u ..., na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 3.901.817,60 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude. Takođe, okrivljeni je obavezan da plati paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i ostale troškove krivičnog postupka, o čijoj visini je određeno da će sud odlučiti posebnim rešenjem u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 773/17 od 01.08.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, žalba okrivljenog Miloša Đorđevića i zajednička žalba branilaca okrivljenog Miloša Đorđevića, a presuda Višeg suda u Kraljevu 2K 24/2016 od 11.04.2017. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Miloša Đorđevića:

- advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem, ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

- advokat Živojin Jokanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9), 439. tačka 1) i 2) i 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branioci okrivljenog, advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić, kao i advokat Živojin Jokanović, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima zahteva da okrivljeni nije imao svojstvo službenog lica, te da u konkretnom slučaju nisu ostvarena sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1.u vezi člana 61. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Međutim, kako su ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, isticani i u žalbama na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani jedanaestoj presude u trećem i četvrtom pasusu, dao jasne razloge da je okrivljeni u konkretnom slučaju imao svojstvo službenog lica, i da se u njegovim radnjama stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela za koji je oglašen krivim, to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

Iz iznetih razloga, neosnovano branioci okrivljenog Miloša Đorđevića, advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić, kao i advokat Živojin Jokanović, ukazuju da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U podnetim zahtevima, branioci okrivljenog ukazuju i na pogrešnu primenu zakona, navodima zahteva da sud u konkretnom slučaju nije primenio blaži zakon, već zakon koji je nepovoljniji za okrivljenog. U vezi toga, branioci advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić, ističu da sud nije mogao primeniti institut produženog krivičnog dela, propisan odredbom člana 61. Krivičnog zakonika, jer je prema mišljenju ovih branilaca, Krivični zakonik koji je u konkretnom slučaju primenjen, nepovoljniji od Krivičnog zakona Republike Srbije, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i koji nije poznavao institut produženog krivičnog dela. Naime, prema navodima zahteva, u vreme izvršenja dela i važenja Krivičnog zakona Republike Srbije, praksa sudova u odnosu na produženo krivično delo, svodila se samo na konstrukciju produženog dela, ako je to bilo u korist okrivljenog i nije podrazumevala sabiranje novčanih iznosa za svaku pojedinačnu radnju. Takođe i branilac okrivljenog, advokat Živojin Jokanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju primenjen nepovoljniji zakon, tj. zakonska odredba, time što su radnje okrivljenog kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba službenog položaja, umesto kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, s obzirom da okrivljeni u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji, prema mišljenju pomenutog branioca, nije imao svojstvo službenog, već odgovornog lica.

Iznetim navodima, branioci okrivljenog advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić, kao i advokat Živojin Jokanović, ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako su branioci okrivljenog Miloša Đorđevića, advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić, iznete navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti u pogledu primene blažeg zakona vezano za institut produženog krivičnog dela, isticali i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani jedanaestoj poslednji pasus i strani dvanaestoj prvi pasus presude, dao jasne razloge da je u konkretnom slučaju sud pravilno primenio Krivični zakonik kao blaži za okrivljenog, to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te na iste u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje. Uz to, ovaj sud naglašava da za krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, Krivični zakonik koji je u konkretnom slučaju primenjen, predviđa blaže kažnjavanje, tj. propisuje kaznu zatvora od dve do dvanaest godina, dok je za isto delo, Krivični zakon Republike Srbije, predviđao kaznu zatvora od najmanje tri godine, a kako je opšti maksimum kazne zatvora iznosio petnaest godina, to je dakle, za predmetno delo, prema navedenom zakonu, bilo moguće izreći kaznu zatvora u rasponu od tri do petnaest godina. Iz navedenih razloga nije bilo moguće vršiti kombinaciju zakonskih odredbi u pogledu delimične primene KZ time što bi primenile odredbe KZ o zaprećenoj kazni kao blaže, ali bez primene odredbe člana 61. KZ kako se to u podnetim zahtevima predlaže. Takođe, u pogledu navoda zahteva branioca okrivljenog, advokata Živojina Jokanovića, vezano za primenu blažeg zakona i pravilnu kvalifikaciju radnji okrivljenog, drugostepeni sud je dao jasne razloge da je okrivljeni u konkretnom slučaju imao svojstvo službenog lica, a ne svojstvo odgovornog lica, i da se u njegovim radnjama stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359.stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, na koje razloge je Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 491. stav 2. ZKP prethodno već uputio, kada je reč o povredi zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, i koje razloge takođe prihvata i kada je reč o povredi zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i na iste upućuje.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branioci okrivljenog u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Miloša Đorđevića, advokat Živojin Jokanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da sud u konkretnom slučaju nije u potpunosti rešio predmet optužbe, jer nije odlučio o odštetnom zahtevu, s obzirom da je dosuđen manji iznos od visine odštetnog zahteva preciziranog na glavnom pretresu, zbog čega branilac smatra da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Međutim, ovi navodi zahteva branioca okrivnjenog, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Miloš Đorđević izrekom pobijane prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu 2K 24/16 od 11.04.2017. godine, koja je u potpunosti potvrđena pobijanom drugostepenom presudom, oglašen krivim za identični činjenični opis i pravnu kvalifikaciju, kako mu je to i stavljeno na teret izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Kraljevu Kt 69/10 od 23.03.2017. godine, a koja optužnica je podneta samo protiv ovog okrivljenog zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog Miloša Đorđevića, između izreke pobijane prvostepene presude i optužbe, postoji identitet u činjeničnom i pravnom pogledu po svim tačkama optužbe, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Đorđevića, advokata Živojina Jokanovića ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Pritom, Vrhovni kasacioni sud naglašava da se pitanje rešavanja predmeta optužbe isključivo odnosi na krivično delo, a ne na visinu dosuđenog imovinskopravnog zahteva.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog, advokat Živojin Jokanović, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Pored navedenog, branioci okrivljenog advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu i da je u konkretnom slučaju iz izreke pobijane prvostepene presude nejasno u čemu se ogleda radnja izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, tj. da je nejasno u čemu se sastoji nezakonitost postupanja okrivljenog.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branioci ukazuju na nerazumljivost izreke, odnosno ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, isti branioci u podnetom zahtevu ukazuju da su razlozi prvostepene presude protivrečni izreci, da su međusobno kontradiktorni, da presuda ne sadrži nikakvo obrazloženje u pogledu odlučne činjenice koja se odnosi na plaćanje računa preduzećima ''BB'' i ''VV'', kao i da je nejasno u čemu se sastoji krivica okrivljenog. Pored toga, i branilac okrivljenog Miloša Đorđevića, advokat Živojin Jokanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da nižestepeni sudovi okrivljenog u izreci presude označavaju kao službeno lice, dok u obrazloženju presude navode da je isti imao status odgovornog lica, kojim navodima, po nalaženju ovog suda, pomenuti branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branioci okrivljenog, advokati Vladislav Todorović i Rade Terzić, u zahtevu ukazuju i da je prvostepeni sud u toku glavnog pretresa odbio predlog odbrane da se ispitaju predloženi svedoci, zbog čega isti smatraju da je time povređeno pravo okrivljenog na predlaganje dokaza, odnosno da je povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branioci ukazuju na povredu odredbe člana 395. ZKP.

Pored toga, isti branioci u zahtevu ističu i to da se u konkretnom slučaju drugostepeni sud nije upuštao u odlučivanje o svim žalbenim navodima okrivljenog i njegovih branilaca, kojim navodima, po nalaženju ovog suda, ukazuju na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Takođe, navedeni branioci u podnetom zahtevu ukazuju i da je mesto izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, Leposavić, te da isto mesto prema navodima zahteva, ne predstavlja teritoriju Republike Srbije, već inostranstvo, pa branioci smatraju da su zasnivanjem nadležnosti suda Republike Srbije i postupanjem u konkretnom slučaju, povređene odredbe člana 7, 8. i 10. stav 2. Krivičnog zakonika.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Miloša Đorđevića, advokat Živojin Jokanović, ističe i da su u konkretnom slučaju, prema stavu odbrane, nalaz i mišljenje veštaka pojedinca ekonomsko-finansijske struke i nalaz i mišljenje komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje, međusobno kontradiktorni, da protivrečnosti tokom postupka nisu otklonjene, već je nalaz i mišljenje veštaka pojedinca ''zanemaren'', dok je nalaz komisije veštaka delimično prihvaćen. Zbog navedenog, branilac smatra da je nalaz i mišljenje komisije veštaka, nepodoban da se na njemu zasnuje sudska odluka i da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po nalaženju ovog suda, suštinski isti činjenično osporava nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka Gradskog zavoda za veštačenje.

Pored toga, pomenuti branilac u podnetom zahtevu iznosi i sopstvenu analizu i ocenu drugih dokaza, izvedenih tokom postupka, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, kojim navodima, po nalaženju ovog suda, takođe ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 395, 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i 460. stav 1, ZKP i člana 7, 8. i 10. stav 2. KZ, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog advokata Vladislava Todorovića i Radeta Terzića, kao i advokata Živojina Jokanovića, u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Pored toga, branilac okrivljenog, advokat Živojin Jokanović, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i da su pobijane presude donete uz povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i 441. stav 3. ZKP, ali kako se u obrazloženju zahteva ne navodi ni jedan razlog zbog koga ovaj branilac smatra da su pobijanim presudama učinjene navedene povrede zakona, a imajući pri tom u vidu da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog, advokata Živojina Jokanovića u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio u delu u kome je zahteve branilaca okrivljenog odbio kao neosnovane, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahteve odbacio kao nedozvoljene i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog advokata Živojina Jokanovića odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić