Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Mališe Radosavljevića, advokat Dragan Soknić, zbog povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, u koju će mu uračunati vreme provedeno u pritvoru.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Mališe Radosavljevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitom dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazu oštećene AA, vanbračne supruge okrivljenog, iako ona kao privilegovani svedok, pre ispitivanja, nije upozorena u smislu odredaba ZKP da ne mora da svedoči.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenio je kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je vanbračna zajednica između okrivljenog Mališe Radosavljevića i svedoka oštećene AA, prestala da postoji dana 03.01.2020. godine, kada se oštećena odselila iz stana okrivljenog.

Dakle, oštećena AA u vreme davanja iskaza pred Osnovnim javnim tužiocem u Požarevcu – dana 17.01.2020. godine, odnosno pred sudom na glavnom pretresu dana 12.05.2020. godine, više nije imala svojstvo vanbračne supruge okrivljenog i samim tim nije bila lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja u smislu člana 94. ZKP, zbog čega organ postupka nije ni bio dužan da je pre ispitivanja upozori da ne mora da svedoči, shodno članu 94. stav 3. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog, jer delo okrivljenog za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, sa obrazloženjem da oba nižestepena suda smatraju da je oštećena bila vanbračna supruga okrivljenog, s obzirom na to da je živela sa njim šest meseci, što je, prema navodima zahteva, u suprotnosti sa odredbama Porodičnog zakona Republike Srbije i Zakona o nasleđivanju prema kojima se smatra da je vanbračna zajednica zasnovana tek kada su vanbračni partneri zajedno najmanje dve godine.

Iznetim navodima zahteva, branilac okrivljenog po oceni ovoga suda, iako formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava činjenična utvrđenja suda da je oštećena ispunjavala uslove za svojstvo vanbračne supruge okrivljenog u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, i na taj način pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu činjenice da je oštećena član porodice okrivljenog.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe da okrivljenom pobijanim pravnosnažnim presudama nije pravilno odmerena kazna, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude manja ili veća, u smislu člana 441. stav 1. ZKP, jer nižestepeni sudovi prilikom odmeravanja kazne nisu cenili kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog to što je priznao izvršenje krivičnog dela i njegovo narušeno zdravstveno stanje, dok su s druge strane dali prevelik značaj njegovoj ranijoj osuđivanosti.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Mališe Radosavljevića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić