Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Dragoslav Dimitrijević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi ili doneti presudu kojom optužbu odbija, jer delo za koje je osuđeni osuđen nije krivično delo.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prvostepeni sud u opis radnje izvršenja samoinicijativno uneo u izreku presude konstataciju o obliku vinosti (direktan umišljaj) i to kroz formulaciju „svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“ na koji način je prekoračio optužbu, jer nije prethodno došlo do izmene optužnog akta od strane javnog tužioca.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta proizilazi da je izreka prvostepene presude identična sa dispozitivom optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu Kt.br. 66/19 od 06.08.2019. godine, kako u pogledu objektivnih, tako i subjektivnih elemenata krivičnog dela iz člana 358. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, to su potpuno neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoslava Dimitrijevića kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenog prekoračena optužba i time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navedenu povredu zakona branilac obrazlaže navodima da su nižestepeni sudovi morali konkretni predmet da gledaju kroz prizmu običajnog prava, da je u konkretnom slučaju najbrži, najjeftiniji i jedini mogući način da se traktor prenese legalno bio postupak kakav je predložio svedok BB, a koji je sproveo MUP RS, da je sve urađeno u skladu sa zakonom, da je tek po dobijanju potvrde o legalnosti okrivljeni isplatio kupoprodajnu cenu za predmetni traktor, da okrivljeni ne zna na osnovu kojih propisa je kupio traktor, da je njemu jedino bilo bitno da isti bude registrovan od strane MUP-a, da je drugostepeni sud pogrešno konstatovao da je okrivljeni saopštio svedoku BB podatke koji su upisani u predmetnu izjavu, te s tim u vezi navodi iskaz svedoka VV ... čime u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, iznosi sopstvene činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u redovnom postupku i na svojim činjeničnim zaključcima koji su drugačiji od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama iznosi stav da je okrivljeni AA postupao u stvarnoj zabludi i da nedostaje svest o protivpravnosti. Na opisani način branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić