Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nije osnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Naime, iako branilac okrivljenog Dragana Bogdanovića, u zahtevu ne opredeljuje eksplicitno o kojoj povredi zakona iz člana 485. stav 4. ZKP je reč, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz navoda da „u konkretnom nisu ostvareni svi nužni i neophodni elementi bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga jer okrivljeni nije imao nameru da opojnu prodaje već je bio u situaciji krajnje nužde i pomoći u lečenju supruge koja boluje od karcinoma dojke, te da ukoliko se uopšte može govoriti da u radnjama okrivljenog postoje elementi izvršenja krivičnog dela, onda se jedino može govoriti o postojanju krivičnog dela kvalifikovanog kao delo iz člana 246. stav 2. ili stav 6. ranije važećeg KZ, u kom pravcu je i podnet predlog presude koju treba da donese Vrhovni kasacioni sud po zahtevu, odnosno da se u konkretnom eventualno radi o krivičnom delu iz člana 246a stav 2. sada važećeg KZ“, proizilazi da podnosilac ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. U tom smislu, podnosilac u zahtevu iznosi stav da time što je okrivljeni zasejao a potom uzgajao iznikle biljke konoplje, te izvršio branje listova i na tavanu kuće ih okačio i ostavio da se suše, nije preduzimao nijednu radnju koja predstavlja preradu, odnosno proizvodnju opojne droge te se stoga i radi o krivičnom delu iz člana 246. stav 2. KZ, a ne o krivičnom delu iz člana 246. stav 1. KZ.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglešeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Pod proizvodnjom opojne droge se podrazumeva svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, a sađenje i uzgajanje kanabisa predstavlja proizvodnju, ukoliko su osim radnji setve i nege biljke u smislu biološkog zrenja, do okončanja vegetacije, preduzete i dalje radnje - ubiranje listova i cvetova, sušenje, usitnjavanje prethodno uzgojene biljke. Pri tome treba imati u vidu da kod ovog oblika izvršenja krivičnog dela nije bitno u koje svrhe se opojna droga proizvodi (već isto može imati uticaja kod odluke o kazni).

Polazeći od navedenog, imajući u vidu da je odredbom člana 3. tačka 8) Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni Glasnik RS“ br. 99/2010 i 52/2018) propisano da je „gajenje biljke setva, odnosno sadnja, gajenje i žetva, odnosno berba biljke ili delova biljke iz koje se može dobiti psihoaktivna kontrolisana supstanca“ te kako iz izreke pobijane presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno proizvodio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to kanabis tzv. „marihuana“, koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, na taj način što je „u periodu od kraja juna meseca 2019. pa do 07.11.2019. godine u zaklonjenom delu dvorišta porodične kuće u ..., u saksijama zasadio sadnice konoplje koje je potom zalivao i gajio do sazrevanja a nakon toga ih ubrao i koren odstranio dok je 35 grana i grančica, kao i cvasti „Canabisa“ neto mase 2.410. grama odvojio od stabla i na tavanu kuće okačio o gredu i rasporedio radi sušenja...“, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a ne bitni elementi istog krivičnog dela iz stava 2. člana 246. KZ, jer je okrivljeni u konkretnom slučaju, biljke uzgajao bez ovlašćenja, ali je nakon uzgoja koja faza se okončava žetvom tj. branjem, preduzeo i dodatne radnje kojima je došao u fazu proizvodnje i dobio supstancu koja predstavlja opojnu drogu, time što je odstranio koren biljke, grane i cvetove odvojio od stabla, odneo na tavan i na gredi rasporedio i osušio i tako proizveo opojnu drogu kanabis.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Bogdanovića u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, u vezi iste povrede zakona, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da bi se u konkretnom moglo raditi ili o obliku krivičnog dela iz stava 6. člana 246. KZ važećeg u vreme izvršenja krivičnog dela ili pak o krivičnom delu iz člana 246a stav 2. važećeg KZ ali za isto ne daje nikakve razloge izuzev da je „nejasno“ zbog čega drugostepeni sud nije primenio ove odredbe kao blaže po okrivljenog na koji način u suštini ukazuje na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Na ovu povredu zakona branilac ukazuje i navodima da drugostepeni sud „samo paušalno nabraja navode branioca i okrivljenog a da pri tome ne daje niti jedan dovoljno jasan i konkretan razlog zbog čega smatra i ocenjuje da su isti neosnovani“ a navodima da nije uzeo u obzir i ocenio sve žalbene navode u suštini ukazuje na povredu odredbe člana 460. ZKP.

Nadalje, u podnetom zahtevu, kako je već navedeno, branilac ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vandrednog pravnog leka, međutim, istu povredu branilac u zahtevu obrazlaže stavom da se u konkretnom radi o krajnjoj nuždi pri čemu ne ukazuje da eventualno opis radnje izvršenja krivičnog dela iz izreke sadrži elemente ovog instituta nego iznosi činjenične tvrdnje i stav da je postupao u krajnjoj nuždi da pomogne u lečenju obolele supruge na koji način u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u ovom delu i povredu iz člana 440. ZKP.

Kako se, u skladu sa navedenim, u ovom delu zahteva za zaštitu zakonitosti presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 460. ZKP, te povrede člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić