.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 133/2016
01.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog E.I., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.I., advokata M.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K br.70/15 od 12.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1014/15 od 05.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 01.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.I., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K br.70/15 od 12.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1014/15 od 05.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu K br.70/15 od 12.06.2015. godine okrivljeni E.I. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.06.2013. do 11.07.2013. godine.
Istom presudom obavezan je okrivljeni E.I. da sudu na ime paušala plati iznos od 6.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1014/15 od 05.11.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog E.I. i presuda Višeg suda u Smederevu K br.70/15 od 12.06.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog E.I., advokat M.M., zbog povrede člana 428. stav 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, kao i povrede člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, s tim da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane odluke preinači u celini ili delimično.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP odražo sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.I. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog pa podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.I. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona iz člana 428. stav 2. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovih razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.I.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
