Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, navodeći pored ostalog, da je prema okrivljenom u konkretnom slučaju trebalo doneti naredbu o obustavi istrage i o tome obavestiti okrivljenog i oštećenog, zapravo suštinski ističe da je bio objektivno onemogućen da zahtev za naknadu troškova podnese u zakonom propisanom roku, iz razloga što nije bio obavešten o donošenju bilo kakve odluke u postupku. Iznetim navodima branilac okrivljenog ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP je propisano da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti troškovi pribave, kao i da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja kojima je odlučeno o krivičnopravnoj stvari, pa i o tome ko snosi troškove postupka, što proizilazi iz stava 1. ovog člana.

Odredbom člana 284. ZKP je propisano da će javni tužilac rešenjem odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da: 1) prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti; 2) nastupila je zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje; 3) ne postoji osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, o čemu će obavestiti oštećenog, što je propisano u stavu 2. navedenog člana.

Navedeni razlozi za odbačaj krivične prijave u smislu citiranog člana 284. stav 1. ZKP, po svojoj suštini su istovetni razlozima iz odgovarajućih odredaba ZKP za obustavu krivičnog postupka u kasnijim fazama, odnosno za okončanje krivičnog postupka u smislu oslobađanja okrivljenog od optužbe ili odbijanja optužbe, a u tim procesnim situacijama, trebalo bi izreći u odluci, i da troškovi postupka padaju na teret budžeta.

Naime, članom 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izrećiće se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od činjenice da je odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisan rok koji počinje da teče od dana pravosnažnosti odluke o okončanju krivičnog postupka (presude ili rešenja koje odgovara presudi, u smislu člana 262. stav 1. ZKP), jasno je da se u ovom slučaju radi o objektivnom roku. Početak roka je vezan za objektivnu činjenicu, u ovom slučaju to je pravnosnažnost odluke o krivičnopravnoj stvari, bez obzira na ishod postupka po okrivljenog, a kraj roka je određen kalendarskim istekom roka. Dakle, početak roka nije vezan za činjenicu da li je odluka o troškovima postupka sadržana u odluci o krivičnopravnoj stvari, već je vezan za datum pravnosnažnosti odluke o krivičnopravnoj stvari i ne može se produžavati.

Sledstveno navedenom, u situaciji kada je javni tužilac shodno članu 284. stav 1. ZKP, rešenjem Kt 789/14 od 20.11.2015.godine, odbacio izveštaj PU Sremska Mitrovica br. PU 2005/14 od 25.11.2014. godine, koji se ima smatrati krivičnom prijavom protiv okrivljenog AA, takvo rešenje o odbačaju krivične prijave je postalo pravosnažno i konačno, te se od momenta pravnosnažnosti ovog rešenja ima računati rok iz člana 262. stav 2. ZKP, u kome stranka može podneti zahtev za naknadu troškova. Ovo tim pre, što je punomoćnik oštećenog o tome obavešten i izjavio je prigovor, koji je rešenjem OJT u Sremskoj Mitrovici KTPO 117/15 od 25.12.2015. godine, odbijen kao neosnovan.

Ostajući kod ranije zauzetog pravnog stava, da se odbačaj krivične prijave iz razloga propisanih odredbom člana 284. stav 1. ZKP, poistovećuje sa obustavom krivičnog postupka, u pogledu prava okrivljenog na naknadu troškova, kako je propisano članom 265. stav 1. ZKP, u koje spada i nagrada branioca, Vrhovni kasacioni sud u ovoj odluci, objektivni rok za podnošenje zahteva sa tačnim podacima o visini troškova iz člana 262. stav 2. ZKP, a to je rok od jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke o krivičnopravnoj stvari, više ne vezuje za stav 1. istog člana i obavezu suda ili drugog organa postupka da o troškovima odluči, što znači da pravo na naknadu troškova postupka, proizilazi iz objektivne procesne činjenice da je „postupka bilo“, a ne da li je sud o troškovima i odlučio.

Stoga, kako je branilac okrivljenog zahtev za naknadu troškova podneo dana 16.06.2020. godine, dakle, nakon isteka roka od godinu dana, računajući od dana pravnosnažnosti rešenja o odbačaju krivične prijave, Vrhovni kasacioni sud, navode podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se bez numeričkog obeležavanja, ističe povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjuje neosnovanim.

Pri tome, okolnost na koju se branilac u zahtevu poziva, a naime da rešenje o odbačaju krivične prijave nikada nije dostavljeno okrivljenom, bez uticaja je na drugačiju odluku, jer je rok za podnošenje takvog zahteva vezan za pravnosnažnost odluke o krivičnopravnoj stvari, a ne za momenat dostavljanja pravnosnažne odluke o okončanju postupka.

Iz napred navedenih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić