Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 Spk 5/20 od 25.08.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Konstantinović blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom nije krivično delo, sa obrazloženjem da okrivljeni nije imao svojstvo ovlašćenog službenog lica – saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda, odnosno nije imao službeno ovlašćenje za vršenje uviđaja saobraćajnih nezgoda niti za alkotestiranje lica, s obzirom na to da mu je zbog porodičnih problema 11.12.2018. godine oduzeto oružje koje mu do dana izvršenja krivičnog dela nije vraćeno, tako da on, u smislu člana 36. stav 1. Zakona o policiji, nije imao status ovlašćenog službenog lica jer nije imao pravo i dužnost da nosi službeno oružje i municiju, niti je postojao nalog za izvršenje službenog zadatka za okrivljenog. Činjenica što je okrivljeni suprotno zakonu i pravilima službe, zbog nedostatka ljudstva, bio upućen na mesto nezgode bez mogućnosti da primenjuje službena, policijska ovlašćenja, prema stavu odbrane, ne znači da je okrivljeni faktički stekao svojstvo službenog lica za vršenje uviđaja saobraćajnih nezgoda, niti su od uticaja navodi drugostepenog suda da je okrivljenom rešenje o raspoređivanju na radno mesto saobraćajni policajac (počev od 01.01.2019. godine) od 28.11.2018. godine uručeno 28.12.2018. godine, imajući u vidu da okrivljeni nakon oduzimanja oružja više nije obavljao poslove saobraćajnog policajca, već je radio isključivo na administrativnim poslovima. Kako okrivljeni nije bio ovlašćen da preduzme radnje vršenja uviđaja i alkotestiranja lica to, prema navodima zahteva, ne postoji ni radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja se, prema izreci prvostepene presude, sastoji u nevršenju svoje službene dužnosti. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i to da u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ koja se ogleda u pribavljanju koristi drugom fizičkom licu s obzirom da je okrivljeni oglašen krivim zbog toga što je jednom od učesnika saobraćajne nezgode pribavio korist u vidu nepodnošenja prekršajne prijave za koji prekršaj nije utvrđeno da ga je navedeno lice učinilo, niti je izvesno, i da je okrivljeni bio ovlašćen da preduzme navedene radnje, da li bi prekršajna prijava uopšte bila podneta, što bi, prema stavu odbrane predstavljalo samo hipotetičku, a ne stvarnu korist pribavljenu drugom licu u smislu posledice predmetnog krivičnog dela, tako da opisani propusti okrivljenog mogu predstavljati samo disciplinsku povredu radne dužnosti iz člana 207. stav 1. tačka 6. Zakona o policiji, a ne radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ. Prema navodima zahteva, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo i iz razloga što na strani okrivljenog nema vinosti imajući u vidu da je ministar unutrašnjih poslova dana 14.11.2018. godine doneo direktivu da je izričito zabranjeno policijskim službenicima da obavljaju policijske poslove za vreme dok su razduženi oružjem i da je okrivljenom dana 11.12.2018. godine oduzeta službeno oružje, zbog čega je on znao da ne sme da primenjuje svoje službeno ovlašćenje bez obzira što je isti od strane dežurne službe kritičnog dana upućen na lice mesta.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu radnje krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnju izvršenja koja se ogleda u nevršenju službene dužnosti od strane okrivljenog, koji u svojstvu službenog lica – saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda PS u Ćupriji PU Jagodina, upućenog od strane GS PS Ćuprija radi vršenja uviđaja prijavljene saobraćajne nezgode u kojoj su sa svojim vozilima učestvovala dva lica, suprotno citiranim odredbama ZOBS-a na putevima i Obavezne instrukcije o obezbeđenju lica mesta u vršenju uviđaja saobraćajne nezgode na putevima, nije izvršio uviđaj saobraćajne nezgode i nije izvršio alkotestiranje, iako je znao da je to lice upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola, nakon čega je sačinio službenu belešku o postupanju po prijavi u koju je uneo neistinite podatke da učesnici saobraćajne nezgode i vozila nisu zatečena na mestu događaja, čime je navedenom licu pribavio korist u vidu nepodnošenja prekršajne prijave što predstavlja zabranjenu posledicu krivičnog dela, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog koji obuhvata svest o zabranjenosti svoga dela.

Stoga su, po nalaženju ovog suda, nasuprot navodima zahteva, u činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude označena sva zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela uključujući i to da je okrivljeni imao svojstvo službenog lica, posledicu dela i vinost okrivljenog, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo i da je pobijanim ravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo posebno kada se ima u vidu da je pobijana pravnosnažna presuda doneta na osnovu člana 317. stav 1. ZKP, prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela, zaključenog između Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebnog odeljenja za suzbiajnje korupcije i okrivljenog AA, koji sporazum sadrži sve elemente u smislu člana 314. stav 1. KZ, uključujući i činjenični opis krivičnog dela koje je predmet optužbe i priznanje okrivljenog da je isto učinio.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je branilac okrivljenog ostalim navodima zahteva kojima ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje svojstva službenog lica kod okrivljenog, posledice krivičnog dela i vinosti okrivljenog, osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Pored navedenog branilac u zahtevu ističe i to da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog i u vezi sa tim ukazuje da se drugostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP, ne može zasnivati i to na rešenju o raspoređivanju okrivljenog na radno mesto saobraćajnog policajca od 28.11.2018. godine, koji dokaz nikad nije izveden na glavnom pretresu, zbog čega je Apelacioni sud u Kragujevcu bio dužan da zakaže pretres, na kome bi ovaj dokaz izveo, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, pobijana pravnosnažna presuda doneta je na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela pošto je sud prethodno utvrdio da su ispunjeni uslovi za prihvatanje sporazuma iz člana 317. stav 1. ZKP, uključujući i to da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo u smislu člana 317. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kako je sud odluku o sporazumu o priznanju krivičnog dela doneo na ročištu održanom u smislu člana 315. stav 2. ZKP, na kome dokazi nisu izvođeni, već je u sklopu ocene ispunjenosti zakonskih uslova iz člana 317. stav 1. ZKP za prihvatanje sporazuma o priznanju krivičnog dela utvrđeno da osim priznanja postoje i drugi dokazi o krivici okrivljenog koji nisu u suprotnosti sa njegovim priznanjem da je učinio krivično delo, shodno članu 317. stav 1. tačka 3) ZKP, to je drugostepeni sud bio ovlašćen da ceni sadržinu citiranog rešenja u pogledu činjenice da li okrivljeni ima svojstvo službenog lica.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da rešenje o raspoređivanju okrivljenog na radno mesto saobraćajnog policajca 28.11.2018. godine ne predstavlja nezakonit dokaz, u smislu člana 84. ZKP na kome se presuda nije mogla zasnivati, pa su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                           Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić