Presudom Višeg suda u Vranju 2 Kž1 121/22 od 11.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Vranju K. br. 10/2022 od 24.03.2022. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Ilić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, jer delo za koje je osuđen nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Ilića, je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da je u pitanju delo malog značaja. Naime, odbrana smatra da su ispunjeni svi uslovi propisani odredbom člana 18. stav 2. KZ, odnosno da su ispunjena sva tri kumulativna uslova za isključenje postojanja krivičnog dela po ovom osnovu, jer je u pitanju bagatelno delo, štetna posledica je apsolutno izostala, novčani iznos ne prelazi 5.000,00 dinara, a i sam okrivljeni nije znao da je reč o falsifikovanim ulaznicama, jer ih je pribavio na isti način kao i oštećeni.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, izneti navodi zahteva su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 18. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a koji se u konkretnom slučaju ima primeniti, u smislu člana 5. KZ, određeno je da „nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja“ (stav 1.) a da je delo „malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije“ (stav 2.) te da se „odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna“ (stav 3.).

U konkretnom slučaju, za krivično delo za koje je okrivljeni AA optužen i osuđen - falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, a imajući u vidu opis radnje izvršenja krivičnog dela, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta propisanog članom 18. KZ. Tako, stepen krivice u konkretnom slučaju nije „nizak“, što je jedan od prvih uslova, nego je, imajući u vidu stepenovanje krivice na dva nehatna i dva umišljajna oblika, izvesno najviši i to u vidu direktnog umišljaja. Takođe, nije ispunjen ni uslov u pogledu neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. O ispunjenosti ovog uslova, u pogledu odsutnosti štetnih posledica, može se govoriti ukoliko je reč, između ostalog, o pokušaju krivičnog dela, a u konkretnom slučaju, kako to proizilazi iz spisa predmeta, okrivljeni je nabavio radi upotrebe lažnu ispravu – kartu za fudbalsku utakmicu, a koju lažnu ispravu je i prodao kao originalnu BB, te je delo samim tim svršeno i za isto je oglašen krivim, pa nema sumnje da su nastupile, svakako znatne, štetne posledice ugrožavanje sigurnosti pravnog saobraćaja, kao zaštitnog objekta ovog krivičnog dela. Pri tome, pitanje neznatnosti ili odustnosti štetnih posledica, sud ceni sa stanovišta ugroženosti ili stepena povređivanja zaštitnog dobra. Na kraju, imajući u vidu i o kom krivičnom delu se radi, stepenu krivice, intenzitetu štetnih posledica po zaštitni objekat dela, nema sumnje da opšta svrha krivičnih sankcija, odnosno „suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom“, zahtevaju izricanje krivične sankcije u konkretnom slučaju, te tako nije ispunjen ni treći navedeni neophodni uslov iz člana 18. stav 2. KZ, iz kojih razloga po stavu Vrhovnog kasacionog suda, nema uslova za primenu instituta „delo malog značaja“ iz člana 18. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439.tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoju ocenu izvedenih dokaza u pogledu postupanja okrivljenog AA kritičnom prilikom i, na svojim činjeničnim zaključcima, drugačijim od onih utvrđenih u pobijanim presudama, iznosi sopstveni stav o nepostojanju krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. U vezi sa iznetim, branilac ukazuje da iz sprovedenih dokaza ne proizilaze bitna zakonska obeležja krivičnog dela, kao i da je prvostepeni sud odbio dokazne predloge odbrane. Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 462. stav 3. ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao i zbog povrede zakona iz člana 462. stav 3. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda zakona je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić