U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Srećka Milinovića i dr., zbog krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Srećka Milinovića i Milana Tešića, adv. Vićentija Darijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K 68/17 od 03.04.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 698/19 od 30.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.01.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Srećka Milinovića i Milana Tešića, adv. Vićentija Darijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K 68/17 od 03.04.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 698/19 od 30.09.2019. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3K 68/17 od 03.04.2019. godine, okrivljeni Srećko Milinović, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. tačka 5) u vezi člana 33. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, a okrivljeni Milan Tešić, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina i na osnovu člana 63. stav 1. KZ, okrivljenima se u izrečenu kaznu zatvora uračunava vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom Srećku Milinoviću, počev od 20.08.2015. godine pa nadalje, a okrivljenom Milanu Tešiću, počev od 31.07.2015. godine pa nadalje.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala i to svaki okrivljeni u iznosu od po 5.000,00 dinara, dok o ostalim troškovima sud će odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 698/19 od 30.09.2019. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i preinačena presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K 68/17 od 03.04.2019. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog Srećka Milinovića, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Srećka Milinovića, zbog krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. tačka 5) u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 20.08.2015. godine pa nadalje, dok su žalba branioca okrivljenih kao i žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih Srećka Milinovića i Milana Tešića, adv. Vićentija Darijevića, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tač.2. i 3. ZKP).

Branilac okrivljenih Srećka Milinovića i Milana Tešića, adv. Vićentije Darijević, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se zasnivaju na nezakonitom dokazu, na kome se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati i to na izjavi AA, datoj dana 15.04.2014. godine, pred sudijom za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu, povodom zamolnice za pružanje pravne pomoći Državnog tužilaštva Berlin – Nemačka broj .. AP ../.. u krivičnom postupku zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 211. Nemačkog KZ, te da se radi o licu koje nikada nije imalo svojstvo saoptuženog lica u odnosu na optužene Srećka Milinovića i Milana Tešića u smislu odredbe člana 406. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih Srećka Milinovića i Milana Tešića, adv. Vićentije Darijević, već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 4 (treći i četvrti stav) i strani 5 (prvi, drugi i treći stav) obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, tj. da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Srećka Milinovića i Milana Tešića, adv. Vićentija Darijevića, u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da u odnosu na vinost okrivljenih, ne postoji nijedan pravno relevantan dokaz koji ukazuje da je drugooptuženi Milan Tešić, kritičnom prilikom znao da će bilo ko lišiti života oštećenog BB, a da to ne potvrđuje čak ni AA. Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenih osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, a što ne predstavlja osnov zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ukazuje da u pobijanim pravnosnažnim presudama nisu navedeni razlozi na osnovu kojih proističe da je okrivljeni Milan Tešić, svojim umišljajem obuhvatio objektivne elemente nekog krivičnog dela i kog krivičnog dela, a da prilikom utvrđivanja umišljaja odnosno vinosti okrivljenog Srećka Milinovića, prvostepeni sud uopšte ne navodi u čemu se sastoji to saizvršilaštvo, odnosno ne obrazlaže ovaj oblik saučesništva, iz čega proizlazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda nije predviđena kao zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenih Srećka Milinovića i Milana Tešića, adv. Vićentije Darijević, u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim presudama došlo do navedene povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tač.2. i 3. ZKP, u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić